Догађаји у РУС промијенили дневни ред самита ЕУ

Како се наводи, кратак покушај државног удара "Вагнерових плаћеника" у Русији и његове последице на рат који Москва води против Украјине, биће најважније теме самита 27 шефова држава и влада ЕУ, који се одржава у четвртак и петак у Бриселу. 

Иако се председавајући Шарл Мишел у свом позивном писму само кратко осврнуо на ситуацију у Русији, генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг позван је на ручак на самом почетку самита, што ће сигурно подстаћи дискусију.

Јенс Столтенберг је упозорио Европску унију и Запад да не потцењују Русију након догађаја током викенда. Генерални секретар НАТО-а намерава да говори о промењеној безбедносној ситуацији, након што се делови приватне војске Јевгенија Пригожина стационирају у Белорусији.

Председник Литваније Гитанас Науседа сматра да је његова земља угрожена због најновијег развоја догађаја. Он позива на даље јачање источног крила Алијансе. Науседа је у среду у Кијеву, уочи самита ЕУ, посетио украјинског председника Володимира Зеленског. Литвански председник је домаћин самита НАТО који се одржава за две недеље.

На самиту ће се разговарати и о изгледима за учлањење Украјине у ЕУ.

Председник Зеленски позива да се отвори формална процедура приступања Унији још пре краја ове године, али још увек није јасно да ли је Брисел спреман на тај корак. 

У сваком случају, Савет ЕУ требало би да "пошаље јасан сигнал да чврсто стоји уз Украјину и подржава је на њеном путу ка слободи, миру, и на путу ка ЕУ", рекла је немачка државна министарка у Министарству спољних послова Ана Лирман.

Она, заједно са још 26 колегиница и колега, ради на припремама овог самита шефова држава и влада ЕУ.

На самиту ће бити покренута даља финансијска и војна помоћ Украјини, а учесници ће још једном потврдити да ће ЕУ помагати Украјину "све док буде било потребно", како је то најавио председник Савета ЕУ Шарл Мишел.

Европска комисија позвала је да се буџет ЕУ повећа за 66 милијарди евра до 2027. године, како за дугорочну помоћ Украјини, тако и за сопствене пројекте наоружања.

Владе земаља-чланица то су до сада одбијале. Према речима Каролине Едштадлер, аустријске државне секретарке за Европу. Европска комисија би најпре требало да "искористи машту" како би извршила прерасподелу буџета од око 1,1 милијарди евра, а не само да тражи свеж новац.

 Шефови држава и влада неће се бавити само захтевима за приступање Украјине, Молдавије и Грузије Европској унији, који су прихваћени пре годину дана, већ и приступним процедурама шест земаља Западног Балкана, које трају већ годинама.

По том питању улажу се напори да се процедуре убрзају, преносе дипломате ЕУ које припремају самит.

Још увек није јасно какви би могли да буду специфични ефекти тог новог замаха. "Не смемо да занемаримо земље Западног Балкана", рекла је уочи самита хрватска државна секретарка Андреа Метелко-Згомбић.

"Очекујемо јасну поруку за наших шест партнера на Западном Балкану, јер они треба да предузму конкретне кораке. Морамо им омогућити да крену напред на свом европском путу", рекла је она.

Највећи камен спотицања остају актуелне напетости између Београда и Приштине. На самиту ће се разговарати о могућим решењима тог сукоба, који стално прате ерупције насија, пише ДW и додаје да су досадашњи посреднички напори високог представника ЕУ за спољну политику и безбедност Жозепа Бореља били неуспешни.

Како се наводи, читав низ других спољнополитичких питања остављен је по страни због руског рата у Украјини. На пример, само ће се укратко говорити о заједничкој стратегији ЕУ против Кине, која касни и на коју се већ дуго чека. Заправо, та стратегија још увек не постоји, каже за ДW Франческа Ђирети из Меркатор-института за кинеске студије.

"Постоји оквир који Кину у исто време описује као партнера, као економског конкурента и као системског ривала. На томе ће и остати, то се неће мењати. Има ли јединствене стратегије? Нема! Не постоји заједнички приступ 27 земаља-чланица. Интереси и приоритети су једноставно превише различити", рекла је она.

ДW оцењује и да ће се мађарски премијер Виктор Орбан вероватно побринути за мало узнемирености на самиту. Заједно са пољским колегом он жели да протестује против недавно донесених реформи у области миграционе политике и азила.

Орбан је за немачки "Билд" рекао да ни под којим околностима неће платити 20.000 евра за сваког мигранта којег Мађарска не прихвати.

"Трошимо више од две милијарде евра за одбрану шенгенског простора од илегалних имиграната. Нисмо добили ни један цент из Брисела. Зашто бисмо плаћали више", запитао се Орбан.

Мађарски премијер одбацио је нове процедуре око уласка миграната у ЕУ, које су пре три седмице усвојили министри унутрашњих послова ЕУ, оценивши их као "превише лабаве". 

"Оне су сигнал бандама кријумчара да једноставно наставе по старом", оценио је Орбан.

(Тањуг) Фото: Архива/ЕП