Борба за фотељу, на рачуну чека 200 милиона КМ

Иако је ствар договорена унутар владајуће коалиције на државном нивоу, са именовањем Срђана Амиџића (СНСД) за новог министра финансија Босне и Херцеговине се одуговлачи, а по свему судећи разлог је избор новог директора Електропреноса БиХ око чега не могу да се договоре СДП и ХДЗ, јер би обје странке жељеле свог човјека на челу једне од најпрофитабилнијих јавних компанија у земљи.

Министар финансија и трезора биће Срђан Амиџић и што се тиче СНСД-а, чији је Амиџић члан, то је завршена ствар која не може имати везе се избором новог директора Електропреноса.

На челу Електропреноса БиХ протеклих десет година био је ХДЗ-ов кадар Матан Жарић. Прије њега директор је био Србин. Иако је против националног кључа федерални премијер и први човјек СДП-а Нермин Никшић сматра да би директор сада требао бити Бошњак.

На том мјесту СДП би желио видјети Јакуба Витешкића, директора Оперативног центра Електропреноса у Сарајеву.

Да ли ће Бошњак бити нови директор Електропреноса остаје да се види, јер ХДЗ жели и даље свог човјека на челу ове јавне компаније. Као кандидат се помиње Миро Џакула, који каже да се након што је 12 година руководио Управом за индиректно опорезивање прво мора одморити.

О евентуалном ангажману у Електропреносу каже да не зна ништа.

Око имена новог директора морају се договорити СДП и ХДЗ, каже и премијер РС Радован Вишковић, који поручује и да се ово питање мора што прије ријешити, како би одблокирало више од 200 милиона марака залеђених на рачунима Електропреноса због чега су на чекању бројни пројекти.

„Ми из РС поготово имамо значајан број пројеката од Бањалуке гдје треба да се граде нове станице до далековод на Јахорини итд. Значи нешто што је ургентно да се рјешава како би задовољили потебе наших грађана са електричном енергијом“, сматра Вишковић.

„Велики новац је у питању. Велики послови. Велике провизије које добијате за послове. С друге стране не треба занемарити један врло важан детаљ. Да се из тих јавних великих предузећа финансирају политичке партије преко оне сиве зоне која је далеко од очију јавности. Што је јавна тајна“, истиче Тања Топић, политичка аналитичарка.

За странке на власти, без обзира на то из којег су ентитета, истиче Тања Топић, јавне компаније су изборни плијен. Изузетак, додаје, није ни Електропренос.

Око подјеле јавних компанија политичке партије се свађају, али на крају ипак договоре тако да мање више сви буду задовољни. Испоштује се и национална структура. Све само да се засједне у директорске фотеље и управља стотинама милиона марака јавног новца.

(БХРТ)