Како је афричка куга свиња стигла у Семберију?

Он је додао да, иако многи спекулишу да је ушла преко увоза живих свиња, треба размотрити још једну врло вјероватну могућност.

“Увијек постоји могућност да се десио пропуст у контролном ланцу увоза живих свиња али пажњу треба обратити на увоз месних прерађевина које су дошле на наше трпезе, а преко њих и до свиња”, рекао је Цацановић.

“Вирус афричке киге свиња у замрзнутом месу може да преживи преко 1000 дана, на расхлађеном, усољеном месу, у полутрајним и сухомеснатим производима може да преживи и преко 100 дана. Ми имамо традиционални начин исхране свиња остацима наше хране, тзв. помијама. Тако је афричка куга свиња 2007. ушла у бивше совјетске републике”, појашњава Цацановић.

Жашишта афричке куге свиња су у домаћинствима која имају од 10-50 комада свиња и која су тренутно најугроженија, док болест није регистрована на великим фармама. Цацановић објашњава зашто је то тако.

“Статистика земаља код којих се прије појавила афричка куга свиња, а нама најближа је Србија, показује да се болест појављује у газдинствима која се баве узгојем свиња на отвореном или полуотвореном простору. То нису савремене фарме, односно затворни системи држања”, истиче Цацановић.

Цацановић је мишљења да се афричка куга свиња појавила много раније, а не у последњих 10ак дана.

Сматра да узгајивачи свиња немају повјерења у струку, а ни и у државу да ће им настала штета бити надокнађена јер се, и кад је заражена један свиња, еутаназирају све.

“Пољопривредници се плаше. Зато неко ко има 100 товљених свиња иде линијом мањег отпора. Ако му угине једна свиња, неће то да пријави него ће направити проблем. Бациће леш, вирус ће се посијати свуда, а мислиће да ће му оних 99 свиња остати живо”, наводи Цацановић.

Због тога је најбитније, истиче Цацановић, да се као једна од заштитних мјера, врати повјерење у државу, али и то да надлежне институција издају потребна упутства о биосигурносним мјерама пољопривредницима.

“Потребно је да се билтени са упутствима подјеле пољопривредним произвођачима, да се зна који је дезинфицијенс пријеко потребан, да се зна како да се животиње што безбједније држе на тим газдинствима. Треба да живимо са том болешћу, да прецизно упознамо наше пољопривредне произвођаче како да максимално смањимо ризик од појаве и ширења афричке куге свиња која ће се прошитити и бити јако дуго присутна на овим просторима”, јасан је Цацановић.

Болест сасвиње не може да пређе на друге врсте животиња.

“Човјек ни на један начин не може да се зарази свињском афричком кугом нити она може да се пренесе на њега и то је најважније, иако ће несумњиво економска штета бити огромна”, закључио је Цацановић.

(БН)