Деда Ђорђе: Јунак достојан наших страдалих предака

Чувар српског војног гробља Зејтинлик у Солуну Ђорђе Михаиловић, човек морално и на сваки други начин достојан величине наших предака страдалих у Првом светском рату, који је чувао сећање на страдање српских војника на Солунском фронту као свети грал и лучу живота, преминуо је данас у 96. години.

Чика Ђрође рођен је у Солуну 1. маја 1928. године. 

Био је трећа генерација Михаиловића, чувара српске историје и сена српских војника погинулих током пробоја Солунског фронта, знао је причу о скоро сваком страдалом јунаку чије су кости почивале на Зејтинлику, гробљу на којем почива 7.441 ратник и које је један од најзначајнијих симбола српског националног бића. 

Одликован је орденом српске заставе другог степена. 

Пре 10 година о њему је снимљен документарни филм "Последњи чувар". 

Тадашњи министар спољних послова Никола Селаковић, и директор управе за сарадњу са дијаспором Арно Гујон уручили су му 2021. у име државе признање "Мајка Србија" а 2020. добио је и спрски пасош, што му је била животна жеља, захваљујући министру Ивици Дачићу коме се поверио, а који је као и бројне спрске званичнике и сваког грађанина Србије и шире, децењима дочекивао на српском војничког гробљу на Зејтинлику.

О чика Ђорђу написана је и књига "Чувар светих хумки", а у Републици Српској снимљен је филм "Чувар части и поноса - Ђорђе Михаиловић". 

"Живео сам за дан када ми је Србија доделила држављанство. Живео сам, једнако, као и у нади да доживим стогодишњицу пробоја Солунског фронта, а вама сам то, онда, поверио. Дочекао сам, ето, и једно и друго", рекао је Михаиловић тог дана када му је пасош уручен. 

Додао је да је то признање и за њега и за његове претке, који су обављали ту часну дужност.

Први чувар гробља био је деда чика Ђорђа, Саво солунски добровољац, рођен 13 километара од Котора, у Грбљу, кога је, како неки извори кажу, краљ Александар именовао на челу државне комисије да сакупи посмртне остатке својих сабораца и пријатеља са бојишта и 250 гробаља широм Солунског фронта. 

О њиховим гробовима брино се до 1928. године, када је умро и када је чување започете традиције али и иситорије настравио Ђођев отац Ђуро који је гробове српских јунака сачувао током Другог светског рата од нацистичке пљачке понекад и лукавством тврдећи да НН на крсту на српском језику значи Непознати Немац.

Након смрти 1961. године ту личну часну дужност, више од шест деценија неуморно са великом љубављу и преданошћу обављао је чика Ђрође. 

Сваког путника намерника дочекивао је са шајкачом, у војничкој јакни и цокулама, и уз питање ''одакле сте'' причао причу о погинулим јунацима тога краја, а није било места у Србији за које није чуо иако никада није био, јер је из сваког бар неко страдао на Солунском фронту.

Деда и отац чика Ђођа сахањени су на Зејтинлику, где ће и он почивати.

Награда "Мајка Србија" додељује се за изузетан допринос, резултате и заслуге постигнуте у области односа матичне државе и дијаспоре, као и матичне државе и Срба у региону у хуманитарним активностима, развијању и јачању међусобних веза, унапређивању економске сарадње, и другим активностима којима се доприноси матичној држави, дијаспори и Србима у региону.

Када је уручена чика Ђорђу рекао је - "ја сам сиромах из сиромашне породице. Нисам био ни много добар ђак. Волео сам само историју и географију. Цео свој живот посветио сам гробљу".

(Тањуг) Фото: Гианнис Папаникос/Зума Пресс/Профимедиа