Сахрана Ђорђа Михаиловића у подне на Зејтинлику

Како је амбасадор Србије у Грчкој Душан Спасојевић рекао за Тањуг чика Ђође ће бити сахрањен у гробници поред оца и деде који су такође, чували гробове српских јунака погинулих на Солунском фронту.

Ђорђе Михаиловић, човјек морално и на сваки други начин достојан величине наших предака страдалих у Првом свјетском рату, који је чувао сјећање на страдање српских војника на Солунском фронту као свети грал и лучу живота, преминуо је 2. јула, у 96. години.

Рођен је у Солуну 1. маја 1928. године. Био је трећа генерација Михаиловића, чувара српске историје и сени српских војника погинулих током пробоја Солунског фронта. Знао је причу о скоро сваком страдалом јунаку чије кости почивају на Зејтинлику.  На том гробљу које је једно од најзначајнијих симбола српског националног бића почива 7.441 ратник.

Одликован је Орденом српске заставе другог степена. Прије 10 година о њему је снимљен документарни филм "Посљедњи чувар".

Прије двије године, тадашњи министар спољних послова Никола Селаковић, и директор Управе за сарадњу са дијаспором Арно Гујон уручили су му у име државе признање "Мајка Србија", а 2020. добио је и спрски пасош, што му је била животна жеља, захваљујући министру Ивици Дачићу коме се повјерио, а кога је као и бројне спрске званичнике и сваког грађанина Србије и шире, децењима дочекивао на српском војничког гробљу на Зејтинлику.

-Живео сам за дан када ми је Србија доделила држављанство. Живео сам, једнако, као и у нади да доживим стогодишњицу пробоја Солунског фронта, а вама сам то, онда, поверио. Дочекао сам, ето, и једно и друго -  рекао је Михаиловић тог дана када му је пасош уручен.

Додао је да је то признање и за њега и за његове претке, који су обављали ту часну дужност.

О чика Ђорђу написана је и књига "Чувар светих хумки", а у Републици Српској снимљен је филм "Чувар части и поноса - Ђорђе Михаиловић"

Први чувар гробља био је деда чика Ђорђа, Саво, солунски добровољац, рођен 13 километара од Котора, у Грбљу, кога је, како неки извори кажу, краљ Александар именовао на чело државне комисије да сакупи посмртне остатке сабораца и пријатеља са бојишта и 250 гробаља широм Солунског фронта.

О њиховим гробовима бринуо се до 1928. године, када је умро и када је чување започете традиције, али и историје, наставио Ђођев отац Ђуро који је гробове српских јунака сачувао током Другог свјетског рата од нацистичке пљачке, понекад и лукавством.

Након смрти 1961. године ту личну часну дужност, више од шест деценија неуморно са великом љубављу и преданошћу обављао је чика Ђорђе.

Сваког путника намјерника дочекивао је са шајкачом, у војничкој јакни и цокулама, и уз питање ''одакле сте'' причао причу о погинулим јунацима тога краја, а није било мјеста у Србији за које није чуо иако никада није био, јер је из сваког бар неко страдао на Солунском фронту.

Када му је уручена награда "Мајка Србија", за изузетан допринос, резултате и заслуге постигнуте у области односа матичне државе и дијаспоре,  чика Ђорђу рекао је: "Ја сам сиромах из сиромашне породице. Нисам био ни много добар ђак. Волео сам само историју и географију. Цео свој живот посветио сам гробљу".

(Тањуг)