Вишковићево спасавање буџета

Вишковић очито мисли да јавност не зна да је РС већ једном основала своју банку, Банку Српске, која је 2017. године отишла у стечај, прогутавши 30 милиона марака, колико је 2013. године уложено у докапитализацију пропале Балкан Инвестмент Банке, у власништву литванске УКИО групације.

У Банци Српске остало је блокирано 75 милиона евра депозита, од којих милионски депозити јавних предузећа и институција нису били осигурани, тако да је највећи дио и тог новца пропао.

НЕВРАЋЕНИ КРЕДИТИ

Вишковићево “спасоносно рјешење” за финансијску стабилизацију РС је да се формира нова банка Републике Српске, чим се оконча стечај Банке Српске, која би се потом удружила са Инвестиционо-развојном банком (ИРБ РС).

Вишковићев план, сматрају економски аналитичари, унапријед је осуђен на пропаст, не само зато што Република Српска нема новца да би основала нову банку у свом власништву, већ и због чињенице да ИРБ РС годинама послује у “сивој зони” и да су из ње извучене стотине милиона марака на рачуне фирми блиских режиму у Бањалуци, који никада нису враћени.

ИРБ РС је основана је 6. децембра 2006. године, у стопостотном је власништву Републике Српске и њена примарна улога је управљање фондовима Републике Српске у циљу очувања и увећања вриједности њихових портфеља.

Такође, ИРБ РС је кредитирањем задужена за пружање финансијске подршке развојним пројектима, а може да тргује и хартијама од вриједности. Економисти наводе да је ИРБ РС није банка у правом смислу те ријечи, већ фонд, који своја средства корисницима пласира путем комерцијалних банака.

Нетом по оснивању ИРБ РС, властродршци су схватили да у ИРБ-у има поприлично новца, па су осмислили начин како да те паре дају фирмама од “посебног значаја”. Зато су одлучили да формирају Велики кредитни одбор, у коме сједе представници Владе РС, на чијем челу је премијер, као предсједник Скупштине ИРБ-а.

Потом су кренули да повлаштеним фирмама одобравају милионске кредите, без адекватног обезбјеђења уложеног новца, због чега те паре никада нису враћене на рачуне ИРБ-а.

НЕВРАЋЕНИ ЗАЈМОВИ

Осим спорних кредита, ИРБ РС је од свог оснивања појединим фирмама давала зајмове, односно одобравала им је и исплаћивала кредитна средства, без посредовања комерцијалних банака.

Те фирме, најчешће, те зајмове никада нису вратиле, а апсолутни шампион у том погледу је фирма “Фармланд”, која је на зајам од ИРБ РС добила равно 14.816.137,79 КМ и то без финансијског посредника, и још три милиона марака зајма, преко пропале “Банке Српске” као посредника.

Сав тај новац дат “Фармланду”, уништеној фирми чији је власник Драган Васиљевић, интимус Милорада Додика, никада није враћен ИРБ-у. Нити ће бити враћен.

ИРБ је зајмове давала и фирми “Калдера”, чији је власник раније био Миленко Чичић, такође близак Додиков пријатељ, и то у укупном износу (са и без посредства комерцијалних банака) од 8.686.000 КМ. “Калдера” је у међувремену промијенила власника, па њоме сада господари ПРОИНТЕР ИТСС, фирма којом из сјене управља Додиков син Игор.

ИРБ РС је и ПРОИНТЕР-у, без финансијског посредника, дала зајам од 3.000.000 КМ. Ово су само неке од повлаштених фирми којима је ИРБ, без икаквог обезбјеђења, давала зајмове, које те фирме, у правилу, никада нису вратиле. Фирма “Интеграл инжењеринг” добила је зајам од ИРБ-а у укупном износу од 17 милиона КМ, од чега равно 12 милиона без финнансијског посредника.

Ко су све били корисници зајмова ИРБ, колико је новца дато по том основу и под којим условима, колико је новца враћено од одобрених зајмова (што главнице, што по основу камата), те који је проценат наплате зајмова сасвим сигурно знају у самом ИРБ-у

УМЈЕСТО ЗАЈМОВА - ПОЗАЈМИЦЕ

Зајмови, како год да су одобравани и исплаћивани, били су барем нормативно уређени и подаци о њима објављивани су на званичном сајту ИРБ-а. Доласком Дражена Врховца на чело ове институције, уведена је нова категорија –  позајмице.

Ходограм је следећи - Влада РС, у функцији Скупштине ИРБ-а, донесе акт којим одређује којем правном лицу треба да се одобри позајмица, у ком износу, по којој каматној стопи и који је рок за враћање позајмљеног новца. Цијели процес давања позајмица, као вида задужења, потпуно је нетранспарентан, јер се подаци о њима не објављују на званичном сајту ИРБ-а.

 Јавност, дакле, уопште нема увид колико је новца и којим правним лицима дала ИРБ у виду позајмица.

Журнал је од ИРБ-а, као и од премијера Радована Вишковића, као предсједника Скупштине акционара ИРБ-а, затражио прецизне податке у свему овоме, али их није добио. То само потврђује да не постоји транспарентност поступка одобравања позајмица и да је оправдана сумња да су “позајмице” намијењене као најлакши начин да фирме блиске владајућим структурама у РС преко ноћи дођу до великих количина новца. Који потом “забораве” да врате.

Осим што података о одобреним позајмицама нема на званичном сајту ИРБ-а нити у Плану рада за текућу годину, нема их ни у Извјештају о раду који се доставља Народној скупштини РС на разматрање. Према сазнањима Журнала, ИРБ је у последње вријеме, позјамице одобрила ПРОИНТЕР-у и Техничко-ремонтном заводу из Братунца.

(<спан стyле="цолор: #236фа1;"><а стyле="цолор: #236фа1;" хреф="хттпс://www.зурнал.инфо/цланак/нова-ентитетска-банка-унапријед-осудена-на-пропаст/26077">Журнал)