ИФИМЕС: Дебакл међународне заједнице на Космету

У најновијој анализи Ифимес наводи да о томе говори аматерско вођење дијалога од стране ЕУ, пропала мисија ЕУЛЕX-а и непотребно слање специјалних јединица РОСУ на север КиМ у српске средине.

Како се наводи састав РОСУ не одговара етничкој структури становништва на северу Косова, јер јединице НАТО/КФОР-а имају мандат да гарантирају сигурност на целој територији КиМ.

Такође, истиче се, једнострани потези нарушавају ионако крхак мир и латентну стабилност, док би мере реципроцитета имале суштински смисао после потписивања свеобухватног обавезујућег споразума о нормализацији односа између званичног Београда и Приштине.

"Међународна заједница је дозволила, да је Влада Косова разрешила чланове Управљачког тима на шта је ЕУ реаговала изјавом, да је тај потез косовске владе био против духа дијалога. Нацрт статута ЗСО, који је урадио Управљачки тим, полазна је основа за разговоре и Влада Косова је требало о њему да се изјасни, а не да га априори у целости одбаци. ЕУ је до сада на Косову углавном расипнички потрошила око 2,5 милијарде евра новца пореских обвезника ЕУ", наводи се у анализи.

Додаје се да аналитичари сматрају да ЕУ није изгубила кредибилитет зато што се умешала америчка администрација у дијалог између Београда и Приштине, већ зато што су поједине земље чланице делегирале своје изасланике, и тиме практично довеле ауторитет Брисела под знак питања. Како се истиче, без већег ангажовања САД у дијалогу, а нарочито у фази приближавања финалном споразуму, тешко је очекивати било какав значајнији напредак.

"Дебакл је доживела мисија ОЕБС на Косову, посебно због организације недавних нелегитимних локалних избора у четири општине на северу Косова. Међународна заједница је подршком одржавању нелегитимних ванредних локалних избора у четири општине са већинским српским становништвом и довођењем етничких Албанаца за градоначелнике у српским срединама продубила постојећу кризу и дестабилизовала ситуацију на Косову", пише у анализи.

Истовремено, Ифинес се пита зашто је специјални изасланик САД за Западни Балкан Габријел Ескобар приликом недавног саслушања у америчком Конгресу прећутао чињеницу о локалним изборима на северу Косова, које је, како кажу, признао пре него што су и одржани што је довело до ескалације ситуације.

"Ко је одговаран за одржавање нелегитимних локалних избора када се знало да на њима неће учествовати Срби, док сада Ескобар тражи поновно одржавање локалних избора на северу Косова. Због свега тога и не изненађује дебакл међународне заједнице на Косову", пише Ифимес.

Како се наводи, међународне снаге НАТО/КФОР-а имају важну улогу у обезбеђивању и одржавању безбедности на Косову за све грађане, без обзира на њихово етничко порекло, посебно за српску заједницу, али је Кфор направио грешку што је прећутно дозволио, да јединице косовске специјалне полиције буду непотребно распоређене на северу Косова и које без одобрења КФОР-а не би смеле да буду распоређене.

"Габриел Ескобар, изасланик Стејт Департмента за Западни Балкан је изјавио: 'Мислим да је на обе стране задатак да не милитаризују ово питање, да не шаљу специјалне јединице у место где постоји КФОР и где нема потребе за тим' ", подсећа се у анализи.

Када се ради о Заједници српских општина, Ифимес подсећа да је њено конституисање предвиђено Бриселским споразумом из 2013. године, да се она конституише статутом, али се гарантује законима тзв. Косова, за чије измене је потребна двотрећинска већина и може се може распустити само одлуком општина чланица.

"Иако настаје изван правног система Косова, ЗСО је део уставноправног поретка Косова, а не део Републике Србије. Косовске власти не желе да имплементирају формирање ЗСО позивајући се на одлуку Уставног суда Косова, који је утврдио 24 повреде односно одредбе, које нису у складу са уставом Косова. ЗСО би основало 10 општина, које немају више од 100.000 становника и тешко би могли да буду фактор дестабилизације. Надлежности, које би добила Заједница, не би могле да битно ограниче деловање централне власти у Приштини.

Централна власт би и даље имала извршну, законодавну и судску власт на Косову", пише у анализи. Истиче се да се страх од формирања ЗСО преувеличава, јер се још увек не зна како ће она да изгледа. "ЗСО је осетљиво питање за обе стране, па су у овој фази присутни максималистички приступи. Ако нечега имамо у процесу дијалога између Београда и Приштине, онда су то споразуми.

Имамо инфлацију споразума и сваки нови споразум заправо прикрива неуспехе оног претходног. Имали смо потписани Вашингтонски споразум из септембра 2020.године на који више нико не обраћа пажњу, који је за разлику од Охридског био потписан. Зато очекујемо да ће Охридски споразум отићи у сећање, јер треба да се пронађе ново одрживо решење", наводи се.

Ифимес сматра да је у релаксирање стања на Косову потребно укључити организације цивилног друштва, пословну заједницу и угледне појединце из различитих етничких заједница, који би требали да организују својеврсни "тајни договор" у коме би учествовали кључни актери на косовској друштвеној сцени, који би постигли општи концензус о кључним питањима за будућност.

"Подршка таквом општем консензусу, као његови гаранти, требало би да буду САД, ЕУ, Русија, Кина, Турска и по потреби још неке друге државе. Међутим, украјинска криза онемогућава да до тога дође. Расплет украјинске кризе имаће утицај на решавање питања Косова и Босне и Херцеговине и генерално ће утицати на будућност региона Западног Балкана", наводи се.

Наглашава се и да је препорука да власти у Приштини пусте све ухапшене Србе у протеклих неколико месеци као што су власти у Београду пустиле тројицу косовских полицајаца, како би се превазишла постојећа ситуација и како би се окренули стварању новог повољнијег друштвеног амбијента на КиМ, што би допринело стварању атмосфере за повлачење "косовских специјалних полицијских снага" са севера Косова, припреми терена за одржавање локалних избора у четири општине са српском већином и почетку процеса формирања Заједнице српских општина.

"Аналитичари сматрају, да су на потезу власти у Приштини, које су последњих недеља на удару оштрих критика из САД, у мањој мери ЕУ. Косово, које је под патронатом Запада од 90-тих година прошлог века не показује знаке за поправљање ситуације што може да доведе до краја 'романсе Косова са Западом' што потврђују већ уведене 'благе' санкције као знак упозорења", закључује се у анализи.

(Тањуг)