Сумњиви капитал из БиХ најчешће одлази у Аустрију, Хрватску и Русију

Према њиховим подацима, одлив сумњивог капитала из БиХ износи чак 8,3 одсто укупног бруто домаћег производа.

Иза БиХ је самопроглашено Косово са 7,8, а слиједе Сјеверна Македонија с 5,7 одсто, затим Црна Гора с 4,1 одсто, Србија са 3,4 одсто, Бугарска с 3,5, Хрватска са 2,6 одсто и Албанија са 2,1 одсто.

Према овом извјештају, сумњиви капитал из БиХ најчешће одлази у Аустрију, Хрватску и Русију.

Неформална економија, како је даље истакнуто, у БиХ чини чак трећину укупног бруто домаћег производа, а слична ситуација је и у осталим земљама региона. Кориштење готовине, плаћања без рачуна и евиденција и сличне активности, како је наглашено, погодују сивој економији и прању новца, а као најважнијег страног играча у овој области у региону извјештај је евидентирао Русију.

Та земља, како је истакнуто, након почетка проширене инвазије на Украјину у фебруару прошле године и увођења западних санкција, тражи све начине да настави са неформалним економским токовима, а у томе им помажу, како је евидентирано, руски држављани који се налазе у земљама региона, а посебно у Србији, која је једина земља у региону у коју Руси могу слободно да путују и да се у њој настане.

"Прање мањих новчаних износа често се остварује кроз послове који захтијевају готовину, као што су ресторани, барови, козметички салони, бензинске пумпе, приватни паркинг и такси компаније. У цијелом региону илегална средства су помијешана са стварним профитом од вођења ових операција, што чини да се ови токови тешко могу рашчланити једни од других и на тај начин отварају пут да уђу у банкарски систем", наглашено је.

Све ове активности, како је наглашено, погодују заробљавању државе и онемогућавају спровођење реформи.

"Стратешки географски положај западног Балкана, између Азије и западне Европе, омогућава криминалним мрежама да пређу нејасну подјелу између легалних и илегалних тржишта. Западни Балкан је традиционално служио као пролазна рута за трговину дрогом, кријумчарење људи и недозвољену трговину. Штавише, недавна значајна улагања у инфраструктуру - углавном из кинеске иницијативе 'Појас и пут' - моћан су катализатор за капиталне и комерцијалне токове", наглашено је у овом извјештају.

Као један од главних разлога за оволико висок ниво илегалних разлога, извјешај наводи слабу владавину права у свим државама региона, порозне границе, велики неформални сектор и међуповезаност економија региона.

"Највише од свега, свеукупне карактеристике административног управљања у балканским земљама, захваћеним хроничном корупцијом и клијентелизмом, слабом владавином права, корумпираним и онеспособљеним институцијама, неоправданим политичким уплитањем, примарни су покретачи нелегалних финансијских токова", наводе они, посебно истичући примјер БиХ због њеног компликованог унутрашњег уређења и недефинисаних надлежности.

(<стронг>Независне) Фото: Илустрација