Ако позајмице ИРБ нису спорне зашто нема тих података

Ако нешто није легално, не треба ни да буде транспарентно. Тако позајмце Инвестиционо-развојне банке Републике Српске (ИРБ РС) одређеним фирмама нису легалне, па нису нису ни транспарентне. Или, то што ИРБ РС одобрава позајмице појединим привредним субјектима је незаконито, због чега подаци о тим позајмицама нису транспарентни, односно нема их на званичном сајту ове финансијске институције.

Да би ИРБ РС давала позајмице привредним субјектима, морала би постојати законска одредба која дефинише давање позајмица у интервентним околностима и под одређеним условима. Односно, за сваку фирму која је добила позајмицу ИРБ РС мора постојати документација, која оправдава давање позајмица. Ако је позајмица уведена као нова активност ИРБ РС, онда би то требало да се уреди законски, а пошто није, онда је то нелегално.

Саопштење умјесто одговора Журналу

Журнал је недавно отворио питање давања позајмица, као вида задужења, које ИРС потпуно нетраспарентно даје одређеним фирмама, углавном блиским људима из власти. Журнал је од ИРБ-а, као и од премијера Радована Вишковића, као предсједника Скупштине акционара ИРБ-а, затражио прецизне податке у свему овоме, али их није добио.

Десетак дана касније, у медијима је освануло саопштење ИРБ-а према којем је „институт позајмица регулисан Законом о привредним друштвима и да његово кориштење је уобичајено у пословној пракси многих привредних друштава у Републици Српској и шире“?!!

„Наиме, у овом случају ријеч је о краткорочној интервентној мјери Владе Републике Српске, која се проводи путем ИРБ РС и то само у случајевима постојања потребе за превенирањем настанка и развоја значајнијих тржишних дисбаланса и очувања стабилности привређивања у укупном привредном амбијенту Републике Српске, чему смо недавно свједочили са појавом глобалне пандемије", саопштили су из ове институције.

Да би поткријепили ово неувјерљиво образложење, из „нафталина“ су извукли примјер позајмице према друштвима „САВА СЕМБЕРИЈА“ д.о.о. Бијељина и „ВИТАМИНКА“ а.д. Бањалука, „да би се смањили негативни ефекати пандемије вируса корона, не само на пословање ових фирми, већ стотине појединачних пољопривредних коопераната чије пословање и пословна егзистенција директно зависи од сарадње са овим предузећима“.

Ако ништа са позајмицама ње спорно, са становишта њихове легалности и транспарентности, зашто ИРБ РС податке о њима, процедури подношења пријава за позајмице, начину њиховог одобравања, условима под којима се оне дају, роковима враћања и њиховој наплати не објављује на свом wеб сајту!??

Крајем 2019. године, када је било јасно да ће тада договарани аранжман са ММФ-ом пропасти, ИРБ РС је поново, на мала врата, увела пласмане без финансијског посредника, овај пут путем давања позајмица појединим фирмама. Претходно је то рађено у виду зајмова.

ИРБ РС је је од септембра 2019. године до почетка 2022. године одобрила укупно девет позајмица, у укупном износу од око 37,6 милиона КМ. Прва позајмица, у износу од десет милиона одобрена је у вријеме док је директор ИРБ РС била Снежана Вујнић, а за остале је зелено свјетло дала садашња управа са Драженом Врховцем на челу.

Међу фирмама које су добиле позајмице у том периоду били су пропали „Фармланд“, чији је власник Драган Васиљевић, интимус Милорада Додика и власник некретнина на најатрактивнијим дестинацијама у Флориди, „Нискоградња“ Лакташи у власништву Љубе Ћубића, „Добојинеx“, „Приједор-путеви“… Власници свих ових фирми су политички, интересно или по приватној линији повезани за челним људима из власти РС.    

Иста пракса је настављена и током последње двије године, а према сазнањима Журнала, међу онима који су добили милионске позајмице ИРБ-а су и лакташка фирма „Калдера Цомпанy“, чијих је 65 посто дионица од Додиковог интимуса Миленка Чичића крајем 2019. године купила компанија „Проинтер ИТСС“. „Проинтер ИТСС“ је компанија која се доводи у везу са породицом Милорада Додика, који је својевремено лично признао да његов син Игор блиско сарађује са том фирмом.  Према сазнањима Журнала, ИРБ је у скорије вријеме одобрила позајмице “Проинтер-у”, као и Техничко-ремонтном заводу из Братунца.

О свим овим милионским позајмицама нема званичних података, не само на сајту ИРБ-а, већ их нема ни у Плану рада за текућу годину, као ни у Извјештају о раду ИРБ-а, који се доставља Народној скупштини Републике Српске на разматрање.

Скривени подаци

У саопштењу ИРБ-а објављеном у медијима навели су да су позајмице „даване искључиво у складу са одлукама Владе Републике Српске, односно Скупштине ИРБ РС, према интерним процедурама, Политиком обезбјеђења пласмана и другим релевантним актима Банке“.

Истичу и да су они „слиједили своје интерне процедуре и политике и дјеловали у правцу заштите имовинских интереса и финансијских потраживања, истовремено омогућавајући достизање приоритета и развојних потреба Републике Српске“.

Гомила бирократских фраза, а опет ни ријечи о томе којим фирмама су дали позајмице, у ком укупном износу и да ли те фирме враћају позајмљени новац. Све су покушали умотати у флоскулу „постизања веће флексибилности и прилагодљивости према потребама и преференцијама домаће привреде и становништа“, наводећи да се „планирање кредитних пласмана ИРБ РС врши према 'категоријама корисника' – кредитни пласмани правним лицима и кредитни пласмани физичким лицима, не и према појединачним финансијским производима које Банка нуди“.

„С циљем информисања јавности, сви реализовани пласмани приказани су путем извјештајних докумената ИРБРС, у склопу категорије корисника и намјене за коју су они одобравани", навели су из ИРБ-а, не наводећи који су то „извјештајни документи и коме се достављају“.

Раније је кредите без финансијског посредника одобравао је тзв. велики кредитни одбор ИРБ Републике Српске, у којем су били премијер Републике Српске, два министра и два савјетника, а који је укинут у априлу 2016. године због захтјева МММ-а да се управљање ИРБ Републике Српске измјести из политичких институција. И Свјетска банка је својевремено примједбовала да се ИРБ РС, која је основана као Фонд, понаша као банка, затраживши од власти Републике Српске да се изјасне – да ли ће ИРБ РС остати Фонд или ће постати комерцијална банка, која ће бити под патронатом Агенције за банкарство Републике Српске.

Формално ИРБ је остала Фонд, па би као таква морала све да ради путем финансијских посредника, односно комерцијалних банака. Позајмице нису законски дефинисане као активност Фонда, и зато оне нису легалне, а чим нису легалне, подаци о њима су далеко од очију јавности.

(Зурнал.инфо) Фото: ИРБ РС