Свађе, пријетње, уцјене: Хоће ли БиХ у ЕУ и НАТО?

Иако је Босна и Херцеговина у децембру прошле године и службено добила статус кандидата за чланство у ЕУ, не смије се заборавити чињеница да су НАТО и ЕУ толико повезане па је тако досадашња пракса свих транзицијских земаља показала да је улазак у алијансу увијек претходио чланству у ЕУ. БиХ је или занемарила или се иза кулиса ипак испуњавају обавезе, кад је у питању приступ алијанси, па је зато порука НАТО-а Босни и Херцеговини са посљедњег самита из Литваније помало упозоравајућа, и гласи, смањите оштру реторику политичара.

„Важна је та изјава из НАТО-а, она не преејудицира никакво чланство али претпоставља и ми се са тим слажемо да наставимо добру сарадњу коју смо имали до сада и добру комуникацију и како да наставимо да то све радимо у будућности на основу програма реформи који је усвојен, каже Жељка Цвијановић, члан Предсједништва БиХ (СНСД).

Годинама се прича о том програму реформи, о испуњавању услова али и другачијим тумачењима у јавности. Пријетње, неслагања, националне теме, све је битније од напретка државе. За новинаре, који прате ову проблематику, порука из НАТО-а није ништа ново.

„Оно што су сви очекивали да ће се десити је неки појачани ангажман НАТО снага у БиХ а до тога није дошло и то је кључна порука а ово остало се може свести на неку врсту декларативних ставова који јесу важан одраз неке врсте међународног односа према БиХ али још немају конкретну реализацију на терену“, сматра Дејан Шајиновић, новинар.

Босна и Херцеговина није била на дневном реду недавног НАТО самита, али је ипак на маргинама састанака било ријечи и о БиХ, о чему се мало зна. О чланству није било ни ријечи јер је за тако нешто потребан унутрашњи консензус у држави, којег изгледа, нема.

„Чињеница да се НАТО самит није бавио БиХ, одражава његову позицију за чланство у НАТО-у јер НАТО сам поставља одређене стандарде и процедуре. БиХ је јако далеко од тога и онда се само показало да се тим неким процесом најмање бави НАТО,а он чека да се неке ствари разријеше на унутрашњем плану да би се достигла стабилност“, истиче Милош Шолаја, професор Факултет политичких наука Бањалука.

Дио аналитичара поставља питање што је сада с Дејтонским мировним споразумом, с обзиром да је посљедњим законима усвојеним у Републици Српској дерогирана улога високог представника, као врховног тумача. Поставља се питање колико је онда,у овом моменту, БиХ далеко или близу чланства у НАТО-у?

„Ми смо можда ближе него што то изгледа пред очима јавности и што то изгледа из уста одређених политичких актера. Мислим да се пуно ствари одвија иза очију јавности и да се чине одређени реформски процеси за које се прикривају од јавности с обзиром на јавно изражен декларативан став у дијелу политичких структура које се противе НАТО интеграцији“, истиче Тања Топић, политички аналитичар.

Босна и Херцеговина тренутно се налази у Акционом плану за чланство у НАТО-у таквозани МАП. Међутим, упркос процјенама из Алијансе да је пуноправно придруживање приоритет због нових геополитичких околности у свијету, још нема јасних назнака када би и да ли ће уопште БиХ ући у НАТО. Оно што је чињеница јесте да је НАТО свих ових година присутан у Босни и Херцеговини.

(БН) Фото: НАТО