Путин креће у велики рат: Стиже стотине хиљада Руса

Но из руске перспективе ствари очито изгледају потпуно другачије - у Кремљу дубоко вјерују да си могу приуштити дуготрајан рат. Фајненшл тајмс пише како се предвиђа да ће руска економија ове године забележити скроман раст, махом због непрестаног рада војних фабрика, којима критичне компоненте попут микрочипова стижу из Кине, али и других извора.

Упркос санкцијама, Кремљ и даље располаже великим свотама новца - највећу добит донела им је, наравно, енергија, а помогла је и прилагодљивост руских извозника робе, који су пронашли нове купце и који плаћања подмирују углавном у кинеским јуанима. А постану ли прорачунски притисци још акутнији, руска средишња банка могла би додатно девалвирати рубљу, олакшавајући плаћање војника, радника одбрамбене индустрије и унутрашњих безбедносних снага, које руску елиту и јавност држе под репресијом и у складу с Путиновим катастрофалним курсом.

Што се тиче самог рата, чини се како Кремљ баш и није превише узнемирен украјинском противофанзивом. Путин и даље рачуна на то да Русија може мобилизовати три до четири пута више људства од Украјине.

А Кремљу би управо нови закон требао помоћи да избегне још једну службену мобилизацију - наиме, руска влада одсад може потихо слати позиве за регрутацију оноликом броју људи колико сматрају да је потребно. Горња старосна граница за служење обавезног рока повисиће се с 27 на 30 година, али и ту остаје простора за нове корекције у будућности.

Након што се изда електронско обавештење о мобилизацији, руске границе одмах ће бити затворене за све примаоце исте, чиме се жели спречити нови масовни егзодус војно способних мушкараца. Казне за одбијање служења војног рока такође су пооштрене. Ови потези, комбиновани с огромним државним улагањем у проширење производње оружја, требали би помоћи Путину да изгради већу и боље опремљену војску.

Истовремено, Русија и даље ради на гушењу украјинске економије ускраћујући им све изворе прихода. Москва не само да се повукла из споразума о житу, који је омогућио украјински пољопривредни извоз преко Црног мора, него је покренула и масовне ваздушне нападе на украјинске луке како би уништила сваку могућност оживљавања споменутог споразума. Осим тога, настављају се и жестоки напади на украјинску цивилну инфраструктуру - циљ им је учинити градове ненастањивима и спречити напоре обнове.

Према писању Фајненшл тајмса, Кремљ се нада како ће брзом обновом руске војске те десетковањем украјинског господарства и оружаних снага још више исфрустрирати Запад и тако га натерати да смањи своју подршку Кијеву.

Како би убрзала овај процес, Москва вешто користи претње ескалацијом, укључујући ширење сукоба према територији НАТО-а преко Белорусије уз помоћ онде смештених Вагнерових плаћеника.

(Б92)