Рећи ће егзодус, погром, прогон, али нико неће рећи - највеће етничко чишћење

 .Обраћање председника Вучића

- Последњих дана смо сведоци толико лицемерја, двоструких стандарда у понашњу великих сила према нама Србима. Са толико се проблема суочавамо, да и ми који морамо да бринемо о народу, морамо да дамо одушка и сопственим мислима и емоцијама. Данас смо били на Петровачкој цести, на само једном месту у тој најтужнијој колони направљеној још од 1945. године на тлу савремене Европе о чему сви у целој Европи ћуте. Користиће све изразе, али никада неће рећи да је то највеће етничко чишћење на европском тлу од 1945. године на овамо - рекао је председник и додао:

- Ово су људи, не кликери и бројеви. Сви они су људи и срца и душу имају, али да анализирамо из њиховог угла и да кажемо "не, не нису људи, бројеви су". Па како то пре само 30 година је било 700.000 Срба у Хрватској, а данас свега 112.000 по попису који они рекламирају? Па шта се то десило са тим људима? Како нестадоше толики људи? Због чега нестадоше? Зато што им је много лепо било, или зато што сте учинили један тежак злочин против једног народа. Зашто сам поменуо Петровачку цесту? Ми у савремено време живиомо од дана до дана, никог није брига за то што смо ми вечерас овде, нико никог не жели да саслуша, анализира нечије речи...

Председник је рекао да раније није био на Петровачкој цести до данас, те објаснио:

- За људе који не знају, поставили смо мали дрвени крст, на месту где је бака Даринка изгубила своју децу, унуке, место где су погинули деца Невенка, Жарко Рајић, место где су погинули отац и син, Дарко Вуковић. Децу су побили, а сада сам ишао да видим како изгледа то место. 28 година размишљам како је то могуће, да грешком гађате децу и старце. И 28 година касније видите да грешке није било. Немогуће је да сте на онаквом простору направили грешку. Хтели сте да убијете и децу, и њихове деке и баке. Јасно вам је било да ту нема ни оружја ни оруђа,

Подсетио је да, поводом оптужнице која је подигнута у Београду у случају ратног злочина на Петровачкој цести, нико из света није рекао, ни из једне земље са Запада, да је српско тужилаштво одрадило одличан посао, и да дечја смрт не сме да буде накажњена.

- Сада видите какви смо ми Срби, а шта раде сви остали. Нико из света није рекао, са Запада нам није рекао "одличан је посао урадило тужилаштво", не сме дечија смрт да буде некажњена. Ћутали су као заливени. Против мене је кренула општа хајка хрватским и сарајевским медијима, која траје данима, недељама. Јел сте приметили да је неко у Србији реагова. Ћуте. Када сам их питао да ли ће да пусте да смрт српске деце прође некажњено њих је баш било брига јер су то српска деца. А српска деца, ма како то језиво звучало, нису баш деца, нека друга су деца, туђа су деца, а наша су само за нас деца. И зато од њих не очекујте сузу. Наше сузе никада родитеља неће имати сем нас самих. Зато је важно да се ми држимо заједно и да се не дамо.

- На том малом парчету пута где је толико злочина нането, направили смо мали дрвени крст. Срушили су нам га. Направили смо мало већи алуминијумски крст да се зна да су ту наша невина деца страдала, порушили су нам и тај крст. Позвали су ме онда, рекао сам "направите четири пута већи крст", срушен је и овај. Направите десет пута већи крст, рекао сам, који никада неће моћи да сруше. Никада ту децу неће моћи да нам отму из срца и душе. Ово је прича о свим убицама, свима онима који мисле да имају право да се иживљавају над нашим народом. Данима слушам како Приједорчани треба да се стиде што су Приједорчани. Приједор је био прва најтужнија станица од колоне која је бежала, негде на путу ка слободи, ка чекању неког новог живота, знајући да тамо где су децу убијали нема живота, спаса и опстанка. Ево мене овде са вама. Рођен саму Београду, дошао сам овде код вас у Приједор да вам кажем да сам поносан што сам овде са вама, јер знам да овде живе честити људи, који су очували своју слободу, а не неки зликовци. Данас је РС тешко.

- Ма каква мука да погоди наш народ, посао Србије, наш задатак, обавеза и света дужност је да будемо уз народ РС када је тешко, када светска сила РС уводи санкције, да кажемо да ћемо помоћи српском народу на сваки начин - нагласио је Вучић.

- Наше сузе неће имати родитеља сем нас самих, зато ми Срби морамо да се држимо заједно! - истакао је председник Србије.

- Данас је Републици Српској тешко, није лако ни због санкција, и зато сам вечерас овде, никада више Србија неће да затвара своје путеве за свој народ, увек ћемо бити уз народ РС, Србија неће уводити санкције - рекао је председник.

Председник је истакао да ће Србија улагати у РС и помагати народу у РС.

Погром "Олуја" злочиначки подухват Америке и Хрватске  

- Предсједник Републике Српске Милорад Додик изјавио је да је Погром "Олуја" био удружени злочиначки подухват САД и њихових монструмских планова према српском народу заједно са Хрватском војском која је једва чекала да очисти простор од Срба.

<имг срц="/стораге/имагес/2023/08/04/364679/реци-це-егзодус-погром-прогон-али-нико-неце-реци-највеце-етницко-цисцење-2.wебп" алт="" wидтх="500" хеигхт="334" />

"Удружени злочиначки подухват САД и Хрватске на небрањени, ненаоружани српски народ", истакао је Додик у обраћању на обиљежавању Дана сјећања на све страдале и прогнане Србе у Погрому "Олуја".

Додик је подсјетио да је Хрватска војска ангажовала 200.000 војника у "Олуји" што значи да је на сваког старца, дијете био ангажован и један војник.

Он је истакао да никада неће опростити и да неће дозволити да неко омаловажава српски народ.

Додик је напомено да смо учени, па и у комунистичком систему, да ћутимо о свом страдању, али је прије девет година почело заједничко обиљежавање страдања захваљујући предсједнику Републике Српске Александру Вучићу.

Према његовим ријечима, ово је један српски народ који је истјеран из Републике Српске Крајине.

Обиљежавању присуствује и предсједник Србије Александар Вучић, српски члан Предсједништва БиХ Жељка Цвијановић, предсједници влада и народних скупштина Србије и Републике Српске, министри и чланови двију влада.

Присутни су и представници покрајинске Владе Војводине, Генералштаба Војске Србије, Српске православне цркве, борачких организација и политичког и привредног живота, градоначелници, начелници округа и општина, те бројни грађани Србије и Републике Српске. 

"Олуја" била највећи насилни егзодус на европским просторима

<имг срц="/стораге/имагес/2023/08/04/364680/реци-це-егзодус-погром-прогон-али-нико-неце-реци-највеце-етницко-цисцење-3.wебп" алт="" wидтх="856" хеигхт="658" />

Патријарх српски Порфирије изјавио је вечерас у Приједору, на обележавању Дана сећања на све страдале и прогнане Србе у оружаној акцији "Олуја" да се српски народ сабрао у том граду како би се помолио за све невино страдале 4. августа 1995. године и истакао да је то био највећи насилни егзодус на европским просторима.

"Сабрали смо се да се помолимо за нашу браћу и сестре из Далмације, Лике, Баније и Кордуна којима је у лето 1995. Приједор био прва станица спаса током, небивало по размерама на европским просторима, насилног егзодуса нашега народа", рекао је патријарх у присуству председника Александра Вучића и Милорада Додика и званичника Србије и Републике Српске.

Истакао је да су тада неки застали у Приједору, а неки наставили даље надајући се да ће доћи лепши дани.

"За њих 1.893 није било наде за лепше и боље дане", додао је патријарх СПЦ.

Истакао је да су се неки одважили да мере бол и одређују коју мајку може да боли губитак детета, а другу не.

Знамо да бол због изгубљеног детета осећа свака мајка без обзира ком народу припада и које је вере - бол нема нацију и веру, навео је патријарх.

"Апелујем на све, пре свега, позивам верске лидере да учинимо све да се чува и изграђује мир међу људима и народима. За почетак да се осећајући бол и ране једини других елитизам и еклузивност у болу демонтира", поручио је Порфирије.

Скупу на главном градском Тргу мајора Карлице присуствују председник Србије Александар Вучић, председник РС Милорад Додик,  председници парламената Владмир Орлић и ненад Стевандић, премијери Ана Брнабић и Радован Вишковић, српски члан Председништва  БиХ Жељка Цвијановић, министри  и други званичници Србије и Републике Српске.

Ово је прво обележавање Дана сећања који Србија и Република Српска организују у Републици Српској.

Приједор је град који је међу првима прихватио избеглице из Крајне током акције Олуја која је почела 4. августа 1995. године и у којој је протерано више од 220 000 љуиди и убијено скоро 2000 цивила.

(Тањуг/Срна/Новости) Фото: Срна