Добро нам се не пише: Економска ситуација мрачна

Истакао је ово за “Глас Српске” економиста Зоран Павловић наводећи како земље еврозоне, али и БиХ која дијели њихову судбину због економске и тржишне повезаности, улазе у све веће проблеме, што се почело највише манифестовати кроз све примјетнији и осјетнији пад индустријске производње и привредних активности.

То се, како је појаснио, може видјети из готово свих посљедњих извјештаја међународних и домаћих институција. Према ријечима Павловића, разлога и узрока за то је много. Један од њих је монетарна политика централних банака. Монетарни чувари желе да обуздају инфлацију значајним растом каматних стопа. Ово чини кредите скупљим, како за компаније, тако и за потрошаче, што доводи до све веће рецесије.

- Инфлација у Европи, међутим, и даље опстаје на високом нивоу, јер Брисел и даље финансира украјинску одбрану огромним новцем. И то раде политичари, никог не питајући. То борбу централних банака чини још тежом. Огроман папирни новац је у оптицају, што онда директно утиче на инфлацију и пад куповне моћи. И то је нешто што не погађа само европске земље него и нас, утиче на куповну моћ наших грађана, више каматне стопе и негативна привредна кретања. Наравно, ако стану неке фабрике у Њемачкој и оду у стечај, то ће утицати на неке од наших привредних субјеката који су извозно оријентисани. Бојим се да овдашње власти нису свјесне ситуације у којој се наша привреда тренутно налази. Одлази нам и радна снага. Губимо је у процентима који су забрињавајући. Да закључим, сви ови негативни привредни трендови резултат су тога, збирно гледајући - каже Павловић. 

Према процјенама Међународног монетарног фонда (ММФ), Њемачка, европска локомотива, током ове године ће доживјети велики привредни пад. Да ситуација није сјајна те да је вријеме за узбуну и код нас, док не буде прекасно, свједоче посљедњи подаци Завода за статистику БиХ који откривају да је у јуну поново забиљежен мјесечни и годишњи пад промета индустрије. Укупан десезонирани промет индустрије у БиХ у јуну ове године, у поређењу с мајем, остварио је пад од 2,3 одсто, док је на годишњем нивоу промет индустрије забиљежио пад од чак 8,1 одсто.

Тешка економска ситуација у еврозони, поготово у Њемачкој, која је један од највећих трговинских партнера БиХ, несумњиво узима све више данак и на нашем тржишту, утичући на све анемичнију привредну крвну слику.

Павловић каже да, нажалост, није оптимиста када се говори о економским изгледима Европе, те упозорава да велики број европских држава највјероватније очекује болан економски пад, што ће се, како је истакао, попут цунамија прелити и на ове наше просторе.

Оно што би додатно могло отежати већ ионако тешку и компликовану ситуацију, како у борби са инфлацијом, тако и када је у питању ликвидност предузећа, како каже, јесте нови раст цијена хране, али и енергената, посебно сирове нафте, до којег је дошло због раста тражње, а смањене понуде на тржишту. Барел је само у посљедњих тридесетак дана поскупио за око 14 долара. Према неким процјенама, нафта би до краја ове године могла ићи чак и на 100 долара.

Кредити

Централне банке пријавиле су, због раста камата, оштрији пад потражње за кредитима од стране предузећа него што је очекивано, на најнижи ниво у посљедњих 20 година. Показало је ово квартално истраживање Европске централне банке у ком стоји да се европски привредници све мање задужују, а стручњаци указују да би то што не узимају позајмице за инвестиције и развој могло бити погубно за економију Европе у наредном периоду.

(Глас Српске) Фото: Илустрација