Никада нећемо прихватити оптужнице из Београда

Како преноси Хина, Пленковић је, на обележавању Дана победе и годишњице операције "Олуја", у којој је  протерано више од 220.000 Срба, а скоро 2.000 убијено, одговарајући на јучерашње поруке из Приједора о "Олуји" као највећем етничком чишћењу у Европи, оценио да је реч о порукама које, како каже, често у ово доба године имају за циљ да умање значај Олује или "још горе, носе квалификацију о криминализацији Олује".

"Данас јасно поручујемо свима, а нарочито онима који су то јуче говорили - Олуја је ослободилачка операција, темељ хрватске слободе, Олуја је темељ хрватске државе и Хрватска никада и никоме неће допустити напад на Олују, на хрватске бранитеље, на војнике, на полицајце", рекао је Пленковић.

Исто тако, додао је, Загреб неће никада прихватити ни оптужнице које долазе од тужилаштва у Београду, од Србије, која, како Пленковић тврди, претендује да буде "регионални тужилац и судија".

"То тако неће ићи. И стога смо и до сада предузимали све мере да такве оптужнице нити не разматрамо, нити не прихватамо. То је важна порука за оне који су Хрватској осигурали слободу", поручио је.

Према његовим речима, хрватске владе и парламенти показали су снагу за поштовањем националних мањина, поштовањем и српске националне мањине, о чему, како наводи, сведочи и процес повратка након 1995. године.

Пленковић је најавио и да је приоритет наоружање у свим родовима хрватске војске и да ће хрватско небо чувати вишенаменски борбени авиони Рафали.

Председник Хрватске Зоран Милановић рекао је да "без хрватске победе не би било Дејтонског мировног споразума" тврдећи да се у Книн људи и даље враћају, што је, како каже, резултат рада свих Влада и расположења у хрватском народу.

"Истина је вода дубока. Не види је свако на исти начин. Не виде је јуче у Приједору, нажалост. Од свих места, одабрали су Приједор где је убијено неколико хиљада муслимана и Хрвата 1992. године и то није лепо. Бићу врло благ - то је погрешно", рекао је Милановић.

Хрватска војно-полицијска акција "Олуја" почела је 4. августа 1995. године офанзивом хрватске војске и полиције и јединица ХВО-а на подручју Баније, Лике, Кордуна и северне Далмације.

Дан касније, 5. августа, хрватска војска је ушла у готово напуштен Книн и истакла заставу Хрватске, док су колоне избеглица преко српских територија у БиХ кренуле ка Србији.

Према подацима документационог центра "Веритас", током акције хрватских снага погинуло је и нестало 1.960 Срба, а протерано најмање 220.000 становника некадашње Републике Српске Крајине.

Међу злочинима који су се тада догодили је и бомбардовање, односно пуцање по колонама избеглих. Најпознатији је злочин на Петровачкој цести, када је авион хрватског ратног ваздухопловста 7. августа на путу недалеко од Босанског Петровца, усмртио 10 особа, међу њима четворо деце. 

Србија и Република Српска од 2015. године заједно обележавају Дан сећања на страдале и прогнане Србе у "Олуји", а ове године Дан сећања је први пут обележен у Републици Српској.

Централна церемонија обележавања 28 година од операције  "Олуја" одржана је синоћ у Приједору, у организацији одбора влада Србије и Републике Српске за неговање традиције ослободилачких ратова.

Председник Србије Александар Вучић изјавио је синоћ како је "Олуја" била највеће етничко чишћење у Европи након Другог светског рата, док је председник РС Милорад Додик навео да је "Олуја" била удружени злочиначки подухват, као и да се неће дозволити да било ко омаловажава српски народ и његово страдање.

(Тањуг) Фото: ПИXСЕЛЛ