Кад ће попис нико не зна, сви рокови пробијени

Буџет и датум су два кључна елемента, али када се у обзир узму припремни елементи који морају бити ријешени, јасно је да пописа нема не само 2023. године, већ врло вјероватно ни 2024. јер је досадашња пракса показала да припреме за попис трају чак и до двије године.

Пописна питања, износ финансирања, мапа пописних кругова, методолошка и организациона документа, набавка опреме, као и пилот-пројекат за тестирање предложених рјешења су елементи које БиХ мора да усагласи и ријеши како би се "кренуло по кућама".

Што се тиче текуће године, познате су двије чињенице... Прва је да у буџету БиХ није предвиђен новац за ову намјену.

"Средства за попис становништва нису тражена кроз буџетски захтјев, те тиме нису укључена у буџет институција БиХ за 2023. годину", казали су још почетком године из Министарства финансија и трезора БиХ.

Друга ствар која је позната јесте да је радна група припремила приједлог текста закона о попису становништва. Али, и из три агенције за статистику (БиХ, Републике Српске и Федерације БиХ) изнијели су мишљење да се приједлог закона не може финализирати без јасно утврђених кључних елемената и других битних појединости.

"Чекају се надлежни" гласи образложење из статистичких завода у БиХ, а порука коју су из Агенције за статистику БиХ послали медијима током ове године гласила је да ће Агенција поступити у складу са чланом 8. Закона о статистици БиХ.

"Када државни органи буду сматрали неопходним Агенција ће координисати планирање, вођење и објављивање резултата пописа становништва и домаћинстава БиХ, у складу с Општим оквирним споразумом за мир у БиХ, укључујући и анексе 7 и 10 овог споразума", казали су из Агенције.

Дакле, нико не зна кад ће попис, па ни демографи, који кажу да је БиХ већ пробила рок од 10 година за попис становништва, који се према пракси и правилима прави или посљедње године једне декаде, или прве године наредне декаде.

Према томе, попис у БиХ је требало да буде обављен или 2020. или 2021. године, али на "срећу" надлежних то питање се није покренуло због короне... А неће ни 2023.

Претходни попис, подсјећања ради, одржан је 2013. године... Резултати су објављени три године касније, а коштао је више од 22 милиона евра.

"Што се тиче припрема за попис, људи који то раде знају да кажу да чим се заврши претходни попис, крећу припреме за наредни", каже за "Независне новине" демограф Александар Чавић.

Неспровођење пописа, наставља он, имаће негативне посљедице за БиХ, прије свега јер се без адекватних података не могу припремити адекватне јавне политике и социјалне мјере према грађанима.

"Демографи су заговорници да се овај попис искористи да се нађе шире рјешење и успоставе регистри становништва у складу с уставним надлежностима те области. Регистар би требало да садржава два облика. Први би био уобичајен попис становништва, а други би се односио на попис исељеништва због чињенице да имамо бројно становништво изван државе. Они би служили као текућа база података о броју свих структура становништва, те не бисмо у тој мјери зависили од пописа јер је десетогодишњи период јако дугачак, поготово код нас кад овако пређе више од 10 година", појашњава Чавић.

Истиче да се уопште не може говорити о тачном датуму обављања пописа, али да се обично то ради на прољеће или јесен кад је најмање годишње кретање становништва.

"Преамбициозно је мислити да би то могло бити наредно прољеће", каже Чавић.

Треба истаћи и да је Европска комисија затражила од БиХ да уз реализацију 14 приоритета на путу ка Европској унији (ЕУ) предузме кораке на припреми за попис становништва.

А и процјене глобалних организација које се баве питањем становништва нимало нису оптимистичне за БиХ. Тако подаци Популацијског фонда УН говоре да би до 2070. године број оних који живе у БиХ могао бити свега 1,56 милиона. Још горе су даље процјене да би више од 40 одсто становништва чиниле особе старије од 65 година.

(Независне) Фото: БН