Никад тежа година: Хоћемо ли имати хране? (ВИДЕО)

Приноси пшенице у Републици Српској ове године су подбацили, усред временских непогода. Док ратари збрајају губитке поставља се питање хоће ли смањени приноси утицати на повећање цијена житарица и хране? 

Пољоприврдени произвођачи у Семберији не памте тежу годину. Од сјетве па до жетве, умјесто приноса, гомилају губитке. Лош род и квалитет пшенице, уз ниску откупну цијену одвели су ратаре у велики минус. 

Пољопривредник из Црњелова Стево Радић каже да је на 14 хектара уложио 47.000 КМ уз вршај који је коштао око 3.000 КМ И све га је кошало 50.000 КМ.

“То је тачна цифра људи. 50.000 КМ сам дао за 14 хектара пшенице, знаш колико сам добио 21.000 КМ, па погледајте колико сам изгубио на тој пшеници. 29.000 КМ сам изгубио ове године на 14 хектара пшенице.”

Пшеница са домаћих њива већином ће се искористи за сточну исхрану, док ће мали дио отићи млинско-пекарској индустрији.

Предсједник Удружења млинара и пекара регије Бијељина Раденко Пелемиш, каже да оно што је карактеристично је лош квалитет зрна.

“Креће се од 62 до 80 хектолитара што не може да иде у прехрамбену производњу. До сада је 25% домаће пшенице ишло у прехрамбену индустрију док се ове године очекује да то буде 10%. Зато ћемо бити присиљени да увозимо пшеницу из регије, највише из Србије и Мађарске.”

Пшеница је берзанска роба чија је цијена склона промјени, а тренутно се креће од 0,30 до 0,32 фенинга по килограму. Извјесно је да се поново окрећемо увозу, што ће се одразити на цијене брашна и пекарских производа, упозоравају економисти. 

“Сукоб Русија Украјина се наставља. Те земље као значајне извознице хране, прије свега житарица не можемо рачунати на те изворе или ће бити значајно скупљи. Све то значи да ће се цијене кључних производа жита, поготово пшенице и брашна задржати и у овој години.”

Биће добро, наводи Станић, ако не буде повећања и ове године тих цијена. Ако дође до повећања цијена, доћи ће и до пада животног стандарада. 

А стандард пољопривредника, хранилаца свих грађана у Републици Српској, одавно је пао на ниске гране. Власт се, како кажу, најмање бави заштитом домаће производње, што се на крају одражава на високе цијене основних животних намирница. 

Радић додаје да ће тешко који пољопривредник ове јесени ући у производњу.

“Ја поручујем грађанима БиХ да нас очекује глад. Значи можда је ово грубо речено, али то је тако.”

Надлежни би требало да се позабаве заштитом домаће производње и стварањем робних резерви, истиче економиста Миленко Станић. У супротном доћи ће до системског уништавања пољопривреде на овим просторима, чије ће посљедице осјетити сви грађани кроз високе цијене брашна, хљеба и хране у цјелини. 

(БН) Фото: БН