Која је смртоносна комбинација по европску привреду?

Каже ово за “Глас Српске” експерт за тржиште енергената Војислав Вулетић анализирајући посљедња дешавања на све непредвидљивијем тржишту енергената, на ком, како је истакао, има све више лова у мутном у којем главно коло воде банкари и нафташи.   

- Одлука земаља ОПЕК-а да смање производњу сирове нафте је политичка, јер на тај начин Саудијска Арабија и друге земље богате нафтом желе да заштите своје интересе. То је поента свега. Зашто би те земље продавале јефтиније своју нафту када могу по вишим ценама? То су урадили свесним смањењем своје производње и изазивањем несташице на тржишту - каже Вулетић.

Сматра и да није реално да нафта до краја ове године иде на више од 100 долара по једном барелу, већ ће се кретати у границама од 80 до 90, и на том нивоу ће бити док има потражње. 

- У ову причу се уклапају и мангуплуци банкара из централних банака који, као и нафташи, доносе неразумне одлуке не питајући се какве би то глобалне поремећаје могло изазвати. Подижу камате како се не би куповала роба или инвестирало. Они кажу да успевају у борби против инфлације. Нисам баш сигуран да је тако. Бојим се шта би нам блиска будућност могла донети - поручио је Вулетић.

До нових турбуленција на глобалном тржишту дошло је у вријеме када се чини да се централне банке широм свијета приближавају крају својих циклуса повећања каматних стопа. Како се инфлација успорава, нови раст на тржиштима енергената могао би, међутим, продужити ову мукотрпну борбу и довести до новог раста цијена, што ће се, прије свега, одразити на цијене нафтних деривата, али и хране.

Оно што забрињава, а што се већ одразило и на наше тржиште јесу више цијене горива на домаћим бензинским пумпама, ­јер је у посљедњих неколико дана, у пар наврата, поскупјело за десет до 15 фенинга по литру. Просјечни потрошач сад је принуђен да за један резервоар горива плати десетак марака више. Остаје само да се види како ће се то узрочно-посљедично одразити на домаће тржиште хране, које је и до сада експресно реаговало на свако негативно кретање на нафтном тржишту.  

Централне банке су већ почеле да помније прате ова дешавања у вези са новим и континуираним повећањем цијена горива јер је оно, заједно са храном, и до сада било главни покретач актуелне инфлације. Нове цијене сирове нафте резултат су, прије свега, смањења производње које су извршиле земље нафтног картела ОПЕК плус - Саудијска Арабија и Русија. Када су Саудијци први пут објавили своје добровољно смањење производње у јуну, то није имало ефекат подизања цијена који би многи очекивали. Међутим, како је вријеме пролазило, реалност осиромашене производње и узастопна продужења смањења производње на крају су подигли цијене сирове нафте са 74 на скоро 86 долара по једном барелу.

Оно што тренутно сирову нафту, према процјенама појединих аналитичара, и даље држи да не оде на 100 долара, што би у преводу значило да би цијена горива на бензинским пумпама могла отићи поново изнад три марке, јесте нешто спорији економски опоравак Кине.

Према њиховим оцјенама, саудијске нафтне компаније ће ускоро поново подићи своје цијене за септембар, што ће погодити нафтна тржишта у Азији и Европи. “Сауди Арамко” ће највјероватније ускоро подићи цијену једног галона за 30 центи, на 3,50 долара. Нову забринутост на тржишту изазвао је напад украјинске војске на два руска нафтна танкера у Црном мору током викенда.

Проблем

Цијене бензина и других нафтних дестилата протеклих неколико седмица расле су бржим темпом од вриједности сирове нафте. Кључни проблем који стоји иза овог раста цијена бензина и других дестилата је обустављање производње у појединим рафинеријама.

(Глас Српске) Фото: хуyангсху/схуттерстоцк.цом