Иако власт РС тврди, Закон ипак није по стандардима ЕУ!

Опасност лежи у могућем судском исцрпљивању свих који се усуде упутити јавну критику, а посљедица свега је гушење слободе говора. А то је једна од кључних европских вриједности. Можемо ли тако у Европу?

Када забраните људима да слободно мисле и говоре, да указују на друштвене аномалије и критикују потезе власти, када им због јавно изреченог става пријети прогон, пут у диктатуру је неизбјежан.

Све то води у медијски мрак и удаљава од прокломаваног пута у ЕУ, гдје истинска демократија није могућа без слободних медија који надзиру оне који су на власти.

У европским земљама сваки покушај политичког утицаја на медије се сузбија, о чему за ТВ БН говори чешка новинарка Тереза Енгелова:

“Мислим да је проблем не само то што медији онда немају толико слободе изражавања, него то може да представља и финансијски проблем.

Ако дође до судског процеса независни медији ће морати да сносе тај  финансијски дио судског процеса што може да буде проблем уопште са финасирањем њиховог рада.

Ово је већ велики проблем у Мађарској и колико знам ЕУ већ спрема неку легислативу да државе немају толику могућност да врше притисак на медије на овај начин и то је један од бенефита које би ЕУ могла да донесе у том погледу”.

Чланство у ЕУ за Чешку је значило одређену стабилност, истиче за БН бивши директор Транспаренси интернешнела Чешке Републике Давид Ондрачка, осврнувши се на криминализацију јавне ријечи у РС:

“Када говоримо о законима и етикетирању медија у Републици Српској, за мене је то чак и незамисливо по стандардима ЕУ. У ЕУ би то значило покретање прекршајног поступка против државе чланице.

То је неприхватљиво и зато бисте морали да укинете тај закон и промијените га. Таквом закону нема мјеста у ЕУ јер није дио европских стандарда и зато је чланство у ЕУ у Чешкој помогло да избјегне такве покушаје”.

Деведесетих година када је Чешка била у процесу приступања ЕУ, постојао је велики ентузијазам о бенефитима које доноси ЕУ, економским, безбједносним и кад је ријеч о медијима сматрало се да ће медији коначно бити слободни послије вишедеценијске цензуре.

И то се углавном дешавало, каже уредник спољне политике Балканског сервиса Радија Слободна Европа, Драган Штављанин. У међувремену, истиче, појавио се нови проблем за медије који се тиче власничке структуре.

“Та олигархизација је значила претакање моћи власничке, односно економске и у политичку моћ. Један од тих олигарха је и доскорашњи премијер Андреј Бабиш који рачуна се контролише око трећине приватних медија које је користио за своје политичке и пословне интересе. И то је нешто што није било добро по медије”, каже Штављанин.

Оно што је позитивно, каже Штављанин, је што је јавни сервис у Чешкој, свјетао примјер како медији треба да функционишу и да заступају оно што се зове јавни интерес.

“Али и он је био на удару, и још постоје ти притисци. За вријеме Бабишеве владавине, рецимо то надзорно тијело је бирала парламентарна већина углавном и они су на тај начин покушавали да утичу.

На срећу они су успјели да одоле тим притисцима. Овдје су новинари били истрајни, овдје када је покушано и прије десетак година да се утиче и на рад јавног сервиса овдје су десетине хиљада људи изашли на улице да протествују бранећи јавни сервис”, каже Штављанин.

Међутим, слобода се не осваја за навијек, истиче Штављанин и додаје да је то једна константна битка која подразумијева с једне стране снажну легислативу која гарантује независност, с друге стране једну политичку културу.

(БН) Фото:БН