Млади одлазе, а компаније траже старије раднике (ВИДЕО)

Да ли је, можда у питању и нешто треће и плаћају ли сада држава и послодавци цијену небриге о младима и незапосленим.

“Тражимо особу са 25 година радног искуства”, оглас је за радно мјесто за које толико искуство није нужно, а који је узбуркао сусједну Хрватску. Након што се једна дјевојка побунила, добила је сурово искрен одговор: Не желимо младе људе, само старије од 50 година, макар и са много мање искуства.

Питали смо грађане зашто и да ли је то оправдано.

Неки запошљавање млађих оправдавају тиме да на млађима свијет остаје, да су способнији и окретнији, док други за то не налазе оправдање јер је, кажу, потребно да и они старији од 50 раде.

У појединим компанијама у БиХ најбројнији радници су зрелији радници од преко 50 година. То је очекивано и вјероватно ће се све чешће тражити управо такви радници. Разлог је дјелимично јасан: млади одлазе из БиХ. 

Међутим, економиста Адмир Чавалић каже да је тренд, не само у БиХ него широм свијета, да миленијум генерација не може дуго да остане на једном радном мјесту.

“Врло је тешко задржати младог радника на радом мјесту, без обзира на услове које понудите, дуже од годину дана. С друге стране, особе које напуне 40 и више година обично не напуштају БиХ, тако да су доступна радна снага”, објашњава Чавалић.

Да млади имају нове моделе рада који не прате потребе послодаваца потврђују и послодавци који кажу да одавно немају могућност да бирају између два радника.

“Ми не тражимо ни стрије ни млађе раднике јер знамо да нема ни једних, ни других. Међутим, евидентно је да млађи радници имају мање способности у смислу радних навика и мање су заинтересовани за посао. Зато је радник који има више од 35 или 40 година бољи радник. То не значи да не примамо и млађу радну снагу”, каже Саша Тривић из Удружења уније послодаваца Републике Српске.

Нужда закон мијења. Послодавци се сада, дакле, највише окрећу заборављеним категоријама за које су некад били незаинтересовани. У неким браншама је све више пензионера, тамо гдје је то могуће, физички и стручно.

“То је легално и легитимно, а пензионери су за послодавце фискално исплативији. Постоје законске одредбе по којима додатан рад пензионера који су стекли услове за пензију не подлијеже пореским оптерећењима значајног дијела пореза”, објашњавају Станић и Чавалић.

Тривић тврди да пензионере запошљавају само због недостатка радне снаге, а не због олакшица. Грађани за то криве и власт и послодавце јер су пензионери, умјесто да уживају у плодовима свог минулог рада, због ниских примања принуђени да раде. 

Било како било, оно што нас све заједно вјероватно очекује у будућности стане у неколико ријечи једног оца чија кћерка након завршеног факултета није могла да нађе посао у својој земљи.

“Виа Беч, ћао Републико Српска!”

(БН)   Фото:БН