Када Република Српска не би тражила помоћ, престала би бити камен око врата Србији

Интернационализација јавног дуга Републике Српске  је започета у Бечу (емитован дуг од 168 милиона ЕУР), настављена у Лондону (емитован дуг од 300 милиона ЕУР), а у којем мјесту ће бити  сљедећа интернационална емисија јавног дуга  информације не постоје.

У буџету за 2023.годину предвиђено је да се Српска задужи на страном тржишту за 780 милиона КМ.

У периодичном извјештају о извршењу буџета, у подацима  до маја 2023.  године, које је објавило министарство  финансија, забиљешено је задуживање на  страном тржишту од само 120 милиона КМ.

Ако је Влада Српске досљедна и има намјеру да проводи планирани буџет њој  на позицији страног финансирања недостаје 660 милиона КМ (780-120).

Раније смо  писали да је од оваквог  начина финансирања одступљено, и да је изгледа Српска дигла руке од задужења на страном тржишту?

Бруто домаћи производ Србије,  60 милијарди евра, је два и по пута већи од БДП Босне и Херцеговине (2022. година).

Српски банкарски сектор је такође за приближно толико већи од банкарског сектора у Босни и Херцеговини.

Девизне резерве Србије су у јуну 2023.године  23 милијарде евра, скоро тачно три пута веће од девизних резерви Босне  и Херцеговине.

Размишља ли Република Српска о емисији јавног дуга  (трезорски записи и обвезнице) на Београдској  берзи, јер је и ово за Српску страно тржиште?

Кредитни рејтинг БиХ је побољшан, али он је још увијек шпекулативног карактера (Б+ са стабилним изгледима) и то би могла бити прва препрека за Народну банку Србије (НБС) да купи јавни дуг Српске.

Према свјетским рејтинг агенцијама улагање у јавни дуг Српске и Федерације БиХ је шпекулација, а не инвестиција.

НБС је увела врло строге критерије за  инвестирање девизних резерви и она не улаже у земље са шпекулативним кредитним рејтингом (ознака почиње са словом Б), већ само у земље са инвестиционим рејтингом (ознака почиње са словом А).

Минимални кредитни рејтинг за државне обвезнице у које улаже НБС мора бити А минус.

Минимални кредитни рејтинг за улагање у страни јавни сектор мора бити А плус.

Минимални кредитни рејтинг за улагање у обвезнице које су покривене средствима обезбјеђења је АА.

Ова препрека се може превазиће ако НБС промјени критерије инвестирања и допусти инвестирање девизних резерви у обвезнице земаља које имају шпекулативни кредитни  рејтинг, попут Босне и Херцеговине.

Друга препрека за инвестирање НБС у обвезнице Српске је кредитни аранжман Србије и ММФ.

Пристајући на, а заправо тражећи, стендбај аранжман у вриједности од 2,4 милијарде ЕУР Србија је показала да ни њене јавне финансије нису самоодрживе и да требају помоћ ММФ-а.

Међутим, НБС може посудити новац буџету Србије (у динарима), а тај новац Србија кроз буџет може посудити Републици Српској (у девизама), а и сам динар је за БиХ девиза (страно средство плаћања).

На овај начин би се могла избјећи ограничења у политици инвестирања девизних резерви НБС, али у овој варијанти Србија мора претходно извршити ребаланс буџета.

Увијек постоји и могућност да обвезнице Републике Српске на  Београдској берзи купе и други инвеститори; банке, инвестициони фондови и осигуравајућа друштва.

Република Српска може увијек пробати опцију емисије обвезница на Београдској берзи.

Што прије то уради, тим боље.

Најбоље би било да Српска, у спору са  Канцеларијом Високог представника (ОХР), а прије свега у спору са САД, прихвати да је погрјешила,  промјени своје ставове за 180 степени, и отпочне  преговоре  са ММФ-ом (кроз институције Босне и Херцеговине) о стендбај аранжману.

Тада горе описани финансијски механизам не  би  био употребљен, па би се његова  употреба могла одложити, а   међувремену и  институционално разрадити и усавршити.

Ако би се Република Српска ослонила сама на себе, и на своје финансијске ресурсе у Босни и Херцеговини (сарадња са ММФ-ом), умјесто да стално директно или индиректно тражи помоћ од Србије, престала би бити Србији камен око врата у политичком  и финансијском  смислу,  што због политичке и националне коректности, или због  конформизма, ни један орган  у Србији  и Српској не жели  јавно саопштити?

Србија је помогла  Личанима, Кордунашима, Банијцима, Далматинцима, Славонцима, Истријанима, Крајишницима, Босанцима, Херцеговцима, Црногорцима,  па  зашто онда она бар једном не би примила помоћ од оних којима је помогла и помаже годинама и деценијама?

Кредитни рејтинг Србије је од 11.августа ББ+ (рејтинг агенција Фитцх) и  креће се према инвестиционом кредитном рејтингу. 

Природна је тежња сваког економског система (и сваког човјека) да иде напријед (Србија), а не назад (Српска)?

(Бифе.ба)  Фото:Цапитал