Украјина на корак од ЕУ, БиХ на "резервној" клупи?

Иако је дошло до извјесног напретка у БиХ кад је у питању испуњавање европских обавеза, блокаде, распрострањена корупција, недовољно политичке воље, а и стање људских права, што се посебно види у чињеници да је власт у Републици Српској одлучила да криминализује клевету, не остављају пуно наде.

У Делегацији ЕУ су након усвајања Закона о измјенама и допунама Закона о Високом судском и тужилачком савјету БиХ, Закона о омбудсману за људска права БиХ и Закона о слободном приступу информацијама у институцијама БиХ истакли да је то позитиван корак у правом смјеру.

"Поздрављамо споразум који су данас потписали лидери коалиционих странака на државном нивоу и усвајање важних закона у вези са приступањем БиХ ЕУ. Позитивно је да су политички лидери БиХ показали политичку вољу да заједно раде на реформама", навели су они. У Савјету министара усвојени су Приједлог закона о организацији тржишта вина и Измјене и допуне Закона о странцима, који су такође европски приоритети.

Иако се већина аналитичара слаже да нови закони нуде боља рјешења у односу на раније, ипак постоје бројне критике да закони не иду довољно далеко. На примјер, критикује се што ће се за годину дана усвојити закон о ВСТС-у који ће бити усклађен с европским препорукама, чиме сви индиректно признају да ова рјешења још не задовољавају стандарде ЕУ, као и да ће се важна питања у вези с декларисањем имовине судија и тужилаца дефинисати посебним правилником.

Са друге пак стране европски званичници су напредак Молдавије, а посебно Украјине, у понедјељак оцијенили "импресивним", и похвалили сет мјера које су владе у Кијеву и Кишињеву предузеле у протеклих пола године.

Како је рекао Виргинијус Синкевичиус, комесар за околину у Европској комисији, Кијев је напредовао у три кључне области које се односе на медијске слободе и темељна права, борбу против корупције и утицаја олигарха, као и на реформу правосудног система. Европски званичници оцјењују да ће готово сигурно ове двије земље прије краја године, дијелом и због геополитичких разлога, почети преговоре. Иако ће геополитика одиграти кључну улогу да ове двије земље "погура" на сљедећу степеницу ка чланству, не може се негирати да оне показују већи ентузијазам да спроведу реформе у односу на БиХ.

Аднан Ћеримагић, аналитичар Европске иницијативе за стабилност, на питање "Независних" да ли оцјењује да ће БиХ успјети да почне преговоре прије краја године, одговара одрично.

"БиХ је требало да започне преговоре о чланству у ЕУ још прије десетак година. Читав концепт ЕУ, у коме се отварање преговора схвата као нека врста награде, је погрешан. Нарочито у тренутку када је вјеродостојност ЕУ на овако ниском нивоу, а чланство за све земље, преговарале или не, годинама далеко. Без обзира на све то, не вјерујем да ће земље чланице ЕУ у децембру ове године бити спремне да одлуче да отворе преговоре о чланству са БиХ без јасне и недвосмислене препоруке Еуропске комисије, каква се, на примјер, очекује за Украјину и Молдавију", оцијенио је он.

Како је истакао, сигнали из Европске комисије указују на то да уз извјештај, који се очекује у октобру, неће бити и препорука о отпочињању преговора.

"Мој утисак је да су циљ и напори Еуропске комисије усмјерени ка томе да се у извјештају утврди какав-такав напредак у вези с питањем 14 кључних приоритета, односно с питањем осам препорука које су пратиле кандидатски статус прошле године.

У таквој ситуацији, наравно, постоји размишљање међу неким земљама чланицама да се у случају једног заиста позитивнијег извјештаја за БиХ покрене питање конкретизације пута до отварања препорука, кроз неки закључак који би послужио као охрабрење властима у БиХ да током 2024. интензивирају реформе и онда и отворе преговоре", оцијенио је он, уз напомену да ће доста тога зависити од напора власти у БиХ, спремности Европске комисије, али и кључних земаља чланица.

Како сазнају "Независне", исте земље које су имале скепсу да се БиХ додијели кандидатски статус, скептичне су и да се с БиХ отворе преговори о приступању.

Тања Топић, аналитичарка из Бањалуке, сматра да је оптимизам неких политичара да ће БиХ преговоре започети прије краја године неутемељен.

"Неки од тих политичара су још давно најављивали чланство БиХ у ЕУ, па су стално и даље оптимистично помјерали те постављене датуме. Проблем је што ми се чини да политичке елите раде реформе невољко и само уколико постоји притисак од међународних званичника. Други проблем видим у шизофреној позицији неких политичара - у истој изјави су истовремено највећи заговорници европског пута БиХ, али и највећи еуроскептици. Мени се чини да је овај несклад тешко превазићи", сматра Топићева.

(Независне новине/фото: агенције)