Пресуда: Прекршено активно бирачко право Ковачевића

"Суд је био свјестан хисторијског контекста, посебно да су аранжмани о подјели власти осмишљени да окончају брутални сукоб обиљежен геноцидом и 'етничким чишћењем'. Природа сукоба била је таква да је одобрење "конститутивних народа" било неопходно да би се осигурао мир.

Стога је било замисливо да би постојање другог дома, састављеног само од представника три главне етничке групе, било прихватљиво у посебном случају Босне и Херцеговине, да су овлаштења Дома народа била ограничена на: уско и строго дефинисани витални национални интереси 'конститутивних народа'", закључио је Суд.

Суд сматра да у њему треба да буду заступљени сви сегменти друштва.

"Како је било, садашњи аранжмани су етничка разматрања и/или представљање учинили релевантнијим од политичких, економских, социјалних, филозофских и других разматрања и/или представљања и на тај начин појачали етничке подјеле у земљи и поткопали демократски карактер избора", истакло је судско Вијеће.

"Коначно, иако Конвенција није забранила државама чланицама да различито третирају групе како би исправиле "чињеничне неједнакости" међу њима, ниједан од "конститутивних народ" није био у позицији угрожене мањине која се борила за опстанак. Напротив, "конститутивни народи" су очигледно уживали привилегован положај у садашњем политичком систему", стоји у закључку Суда.

Из тог разлога Суд је сматрао да је дошло до повреде члана 1. Протокола бр. 12. Конвенције у вези са притужбом подносиоца представке у вези са саставом Дома народа Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине.

"Ковачевић се пожалио да је на изборима за Предсједништво Босне и Херцеговине његов избор био ограничен на оне кандидате који су се изјаснили као Бошњаци и Хрвати. Само су становници Републике Српске имали право да гласају за оне кандидате који су се изјаснили као Срби. На крају, они који се нису изјаснили као припадници 'конститутивних народа' нису имали право да се кандидују на изборима за Предсједништво Босне и Херцеговине.

Тврдио је да је због те комбинације територијалних и етничких захтјева његово законско право гласа ограничено на дискриминаторски начин на основу мјеста његовог пребивалишта и на етничкој основи", наводи се.

Како је Суд утврдио да ова комбинација територијалних и етничких услова представља дискриминаторно поступање противно члану 1. Протокола бр. 12 у контексту права на учешће на изборима за Дом народа Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине, сматра да је исто важило и за право гласа на изборима за Предсједништво Босне и Херцеговине.

Осим тога, Суд је закључио да се мир и дијалог најбоље одржава ефикасном политичком демократијом, чији је стуб могућност слободног остваривања права гласа.

"Дакле, нико не би требало да буде присиљен да гласа само по прописаним етничким линијама, без обзира на политички став. Чак и када би се одржао систем етничког представљања у неком облику, он би требао бити секундаран у односу на политичку представљеност, не би требао дискриминирати 'Остале и грађане Босне и Херцеговине' и требао би укључивати етничку заступљеност са цијеле територије државе", закључак је Европског суда.