Почиње борба за милионе Пригожина - ко ће наслиједити?

„Путинов кувар“ је на вечни починак испраћен далеко од очију јавности, под велом мистерије и без присуства највиших руских званичника.

Мистерија у овом случају има много – од тога зашто је авион пао тог 23. августа срушио, али и шта ће сада бити са Пригожиновим милионима долара, лепезом компанија, мутним пословима у Африци и Вагнер групом која годину и по дана ратује у Украјини.

Процењује се да је Пригожин био „тежак“ неколико милијарди долара.

Његова успон почиње 1996. године када је основао једну од својих највећих компанија – Конкорд Кетеринг (Цонцорд Цатеринг), који се бави угоститељством и у свом власништву има низ ресторана. Затим је, захваљујући пријатељству са руским председником Владимиром Путином, за своје друге компаније добио уносне уговоре за снабдевање војске и државних школа.

Тако је 2012. склопио уговор у износу од 252 милиона долара за обезбеђивање хране московским школама. До 2015. године његове компаније су добиле велике уговоре вредне више од 1,27 милијарду долара за исхрану војске.

Кључни тренутак за Пригожина био је крајем 2015. године када је Путин одлучио да војно интервенише у Сирији у циљу подршке режиму Башара ел Асада.

Пригожин је добио уговоре за испоруке хране и залиха, а у Сирију је послао Вагнерове трупе. Државни уговори које је Вагнер склопио са руском државом од 2011. до 2019, наводно су вредни 3,1 милијарду долара, а и даље су на снази.

Поред прехране, Пригожин је инвестирао и у медије. Његов најпознатији „изум“ јесте „Фабрика тролова“ која је постала позната 2013. године, кад су новинари открили такозвану „Агенцију за интернет истраживања“, чији су службеници плаћани за објаве на друштвеним мрежама.

„Агенција“ је убрзо доведена у везу с Јевгенијем Пригожином, али он је оповргавао да у томе учествује. Тек у фебруару 2023. године признао је да ју је он основао „како би штитио руски информативни простор“.

Компаније увезао са породицом

Велики део Пригожиновог богаства, које се претежно заснива на великим компанијама, је „у рукама“ чланова његове породице.

Наиме, већина фирми „Путиновог кувара“ је у власништву његове деце, мајке и жене. Пример је компанија Пригожинове супруге Љубове Валентиновне Пригожин, која је поседује бутике познате као „Музеј чоколаде“ у Санкт Петербургу. Такође је 2012. године отворила бању „Кристал“ у истом граду. Поседује и компаније „Неw Тецхнологиес СПА ЛЛЦ“ и „Агат“, као и део групе „Цонцорд“.

Она је играла „различите улоге“ у пословном царству свог мужа, заједно са другим члановима породице.

Тако су Пригожинова деца имала акције у очевим компанијама, при чему се се оне често мењале између њих. Старија кћерка Полина је 2019. године била акционар у руској компанији „Лахта плаза“, која се у марту 2022. године нашла под америчким санкцијама. Сада је под контролом Пригожиновог сина Павела.

„Лахта плаза“ је, према корпоративним документима, делила ревизора и број телефона са руским компанијама које су испоручивале тешку индустријску опрему рударским и шумарским компанијама у Африци.

У све је умешана и његова мајка Виолета, бивша докторка и „тренутни законити власник“ фирми „Цонцорд менаџмент и консултације“ од 2011. године, „Еталона“ од 2010. године и „Креда“.

Стога се верује да ће Пригожиново богаство наследити његова најближа породица која је због умешаности у послове већ била под санкцијама запада.

Сумњиви послови у Африци

Део богаства „Путиновог кувара“ заснива се на крвавом новцу, који је зарадио обављајући прљаве послове у Африци. Пре свега, Вагнерове трупе су током прошле деценије започеле ангажовање у неколико афричких земаља као што су Либија, Судан, Централноафричка Република и Мали. Све оне имају једну заједничку карактеристику – богате су природним ресурсима.

Вагнер у њима пружа услуге обезбеђивања „господара рата“, обуке њихових снага и борбу против локалних супарничких група. Заузврат је добио ексклузивно право експлоатације злата, дијаманата, право коришћења шума и других ресурса.

То је довело до тога да Вагнер 2019. године оснује компанију под називом „Диамвилле“ у Централноафричкој Републици која је једна од четири највећа извозника дијаманата у овој држави.

Званична статистика показује да је компанија извезла скоро 1.000 карата дијаманата између октобра 2019. и јануара 2021. године, а само у Белгији су продати у вредности од 12 милиона долара.

Такође, Вагнер је добио 78 одсто акција националне компаније у Малију, Марина Голд, задужене за ископавање и прераду злата. Шеф америчке војне команде у Африци, Стивен Таунсенд навео је почетком 2022. године да се Мали обавезао да Вагнеру плаћа десет милиона долара месечно за безбедносне услуге.

Сада се поставља питање ко ће преузети акције у Африци, и самим тим огромне приходе од експлоатације злата.

Ко преузима акције у Украјини?

Још једно питање које се поставља јесте и ко ће сада наставити да руководи војним акцијама Вагнера на украјинском фронту. У трци за Пригожиновог наследника тренутно предњачи 61-годишњи Андреј Трошев, звани Седи – један од Путинових миљеника.

Како сазнају независни руски медији, још раније, пет дана након неуспеле побуне Вагнероваца 24. јуна, Путин се састао с Пригожином и низом старијих бораца Вагнера и предложио је да им заповеда виши заповедник Трошев уместо Пригожина.

(Курир) Фото: Профимедиа, Принтсцреен