Нови предмет Хуманост и безбједност стиже у школе у Републици Српској

Предмет се са почетком школске године, 1. септембра, експериментално уводи у 20 основних и 20 средњих школа у РС, и то у завршне разреде основних и прве разреде средњих школа.

Ријеч је о факултативном предмету, који се неће оцјењивати. Уводи се као дио мјера фокусираних на спречавање вршњачког насиља, након масовног убиства у београдској школи "Владислав Рибникар" у мају.

Како је раније саопштено из Министарства просвјете и културе РС, у плану је увођење видео-надзора у школе и ђачке домове који га немају, као и увођење школских полицајаца.

Како ће изгледати настава?

Седмично ће се у школама одржавати један час хуманости и безбједности, а држаће га наставници који предају друштвене науке, појашњавају из Републичког педагошког завода (РПЗ) РС.

"Они ће проћи обуку. Свакако да је ријеч о факултативном програму који нема уџбеника, али ћемо добити адекватну литературу, кроз разне приручнике које ћемо врло брзо припремити", рекао је за Радио Слободна Европа (РСЕ) директор Завода Предраг Дамјановић.

Школе које су изабране за пројекат ће на почетку школске године обавијестити ученике о том програму, након чега ће бити формиране групе.

Дамјановић додаје да је стручни тим припремио програм који је прослијеђен Министарству просвјете и културе на одобравање.

"Разрађен је по областима, прва област је хуманост, друга је безбједност у школи и друштвеној заједници, трећа је хуманост и безбједност на дјелу. Пошто је факултативни програм, настојаће се да се избјегава класично предавање, да више буде кроз радионички тип наставе", изјавио је Дамјановић.

Ученици ће моћи да уче о емпатичној и асертивној комуникацији, личној и друштвеној одговорности, развијању адекватних облика понашања у физичком и виртуелном окружењу, како да уоче проблеме у школи и друштвеној заједници и како да их ријеше.

Директор РПЗ истиче да ће у експерименталној фази процијенити како функционише предмет, те ако се процијени добрим, "не види разлог да у неком наредном времену не буде и обавезан предмет".

Сматра да неће бити додатних трошкова, јер ће бити ангажовани наставници који су већ у радном односу.

Једна од 20 основних школа у РС која ће изучавати овај предмет је Основна школа "Свети Сава" у Билећи.

Директорица ове школе Људмила Милошевић, за РСЕ је рекла да ће фокус бити на менталном здрављу ученика, изградњи емпатије, те избјегавању насиља у њиховој комуникацији.

Истакла је да ће наставници договарати активности са ученицима.

"Наставницима и ученицима ће на неки начин бити дата слобода у избору тема као и активности, а те активности су планиране да се могу одрадити у виду разних радионица, манифестација, хуманитарних акција", појаснила је она.

Директори школа са којима је разговарао РСЕ нису детаљније упознати са предметом. Ипак, поздрављају његово увођење.

Љубан Бајић, предсједник Актива директора средњих школа Бања Лука и директор Грађевинске школе, сматра да "нема једне активности" која може ријешити проблем безбједности.

"Све активности које се раде у правцу сигурности, безбједности, хуманости уопште, развијање свијести код дјеце и ученика ће помоћи. Све могуће педагошке и васпитне мјере које се могу пружити од предшколског до високог образовања", сматра Бајић.

Додаје да се ради о сасвим новој идеји, те да је важно да има ефекта, а да њена имплементација неће бити проблем.

Директор ОШ "Свети Сава" у Бањој Луци и предсједник Актива директора основних школа Бање Луке Мирослав Попржен, за РСЕ оцјењује да је овакав предмет потребан школству у РС.

"Чак не само факултативно, већ наредних година то лијепо испланирати и увести га у редовну наставу, да ли укомбиновати са предметом демократија и људска права... можда направити какву смислену комбинацију и наставни план и програм за такав предмет", казао је Попржен.

Једна измјена коју би он увео је пребацивање предмета у нижи разред, пети или шести. Сматра да постоји начин да се ова област "провуче" и кроз друге предмете.

Шта кажу психолози?

За разлику од директора, психолози тврде да се ова област може обрадити у оквиру других школских предмета, који се могу модификовати.

"Говоримо да су дјеца преоптерећена, а уводимо нови предмет, нема потребе за тим", изјавила је за РСЕ Ђурђица Јеличић, психолог у бањалучкој Основној школи "Иво Андрић".

Она истиче да постоји час одјељенске заједнице који се одржава једном седмично, те да би боља опција била два часа седмично са модификованим темама.

"Они кроз часове одјељенске заједнице обрађују теме које се тичу и хуманости и безбједности. Па, у корелацији са осталим предметима, из српског језика, рецимо кад анализирају пјесме, штива, лектире, много је тема које се обрађују на тај начин", истиче Јеличићева.

Она пореди увођење новог предмета са причом о дизању ограда око школа, те истиче да ограде не значе да су дјеца безбједнија.

"Треба сензибилисати наставни кадар да се много пажње обраћа на васпитни моменат, да се разумију контексти из којих дјеца долазе, породично, како би се могло радити. А у школи већ постоји тим који ради са локалном заједницом, Центром за социјални рад и Центром за ментално здравље. Имамо доста већих ствари које се раде у школи, само се сада треба додатно едуковати", нагласила је Јеличић.

Подсјећа да су након трагедије у Београду увели превентивни програм, да су им родитељи долазили на часове као предавачи, те су учили технике дисања и релаксације стреса.

'Вредности и врлине' у школама Србије

Сусједна Србија је након масовног убиства у београдској школи увела сличан предмет, Вредности и врлине, који ће у школској 2023/24. години бити слободна наставна активност у тамошњим основним школама.

Одлука о увођењу новог предмета је донесена након вишемјесечног истраживања.

Нагласак у овом предмету ће бити развој позитивних људских особина, изградња односа заснованих на поштовању и солидарности, као и уважавање различитости.

Изборни предмет ће похађати ученици од петог до осмог разреда, а наставу ће водити педагози и психолози.

Ученици неће бити оцјењивани, неће бити класичних предавања ни контролних радова, него ће се током часова причати о актуелним темама, гледаће се пригодни филмови, водити разговори о умјетности, књижевности и музици, те ће се доводити гости из тих области који би требало да подијеле своја искуства са дјецом.

(РСЕ) Фото: Весна Анђић РФЕ/РЛ