Није било кворума за изрицање санкција за више функционера

На дневном реду су били нацрти одлука о санкцијама против више функционера, укључујући и оне против актуелног премијера Федерације БиХ Нермина Никшића и директора Регулаторне агенције за комуникације (РАК) Драшка Милиновића које је ТИ БиХ пријавио због сукоба интереса. 

Пријаву против Никшића ТИ БиХ је поднио у октобру прошле године док је обио посланик у Представничком дому ПС БиХ, јер је његов син директор предузећа које је пословало са јавним предузећем „Игман“ д.д. Коњиц, што је јасно забрањено Законом о спречавању сукоба интереса БиХ.

Ситуација за Никшића се није промијенила ни преласком на функцију премијера ФБиХ јер је оваква пракса забрањена и федералним законом, али од 2013. године не постоји надлежно тијело којем се може поднијети пријава, а нова власт је из процедуре повукла закон који би ријешио ово питање. 

Такође поступак је покренут и против директора РАК-а Драшка Милиновића, а њега је ТИ БиХ претходно пријавио јер се налази на челу Тениског савеза Републике Српске, који је добио милионске износе са више нивоа власти за изградњу тениских терена у Бањалуци иако је државним функционерима забрањено да воде удружења која се финансирају из буџета.  

Комисија је данас имала и спремне нацрте одлука о санкцијама против посланика СНСД-а Обрена Петровића и бившег директора Агенције за лијекове и медицинска средства БиХ Александра Золака.

Занимљиво је да још нема одлуке о пријави ТИ БиХ против Милорада Додика, тадашњег члана Предсједништва БиХ који је такође пријављен због ситуације у којој су приватне фирме чланова његове уже породице пословале са државом. 

ТИ БИХ годинама инсистира на усвајању новог Закона о сукобу интереса у институцијама БиХ који би између осталог омогућио да независна комисија утврђује сукоб интереса, јер је садашња пракса политичког одлучивања кроз чланове који већином чине представници Парламента показала да бројне одлуке против утицајних функционера није могуће доносити због политичких блокада.

Осим што је рад Комисије на државном нивоу потпуно неефикасан и често блокиран, у ФБиХ се закон не примјењује, а Влада ФБиХ је нацрт новог закона повукла из процедуре, док би се у Републици Српској ове седмице требао усвојити закон који ће практично легализовати појаву сукоба интереса. 

Такође се активисти, новинари и организације цивилног друштва које указују на сукоб интереса излажу ризику од кривичног прогона у Републици Српској због “изношења личних и породичних околности” јавних функционера чији блиски сродници послују са државом јер је измјенама Кривичног законика у Републици Српској ово предвиђено као кривично гдје истинитост тврдњи није релевантна.

Због тога треба подсјетити да се БиХ кроз процес европских интеграција обавезала да ће унапредити законодавство о сукобу интереса и да ово питање неће бити ријешено док се год не ускладе закони на свим нивоима и не успоставе независна тијела за одлучивање о сукобу интереса, упозоравају из ТИ.

(БН) Фото: Агенције