Велика предузећа запошљавају мање од 1 % радника

Како се наводи у њиховим подацима, разврставање предузећа у класе према величини кориштењем критерија "број запослених" показује да највећи удио у укупном броју разврстаних предузећа, чак 79,2%, имају микропредузећа (0-9 запослених).

"Мала предузећа (10-49 запослених) у укупном броју учествују са 14,4%, средња предузећа (50-249 запослених) са 4,6%, док је удио великих предузећа (250 и више запослених) само 0,8%", пише у овим подацима.

Даље се наводи да за један одсто активних предузећа податак о запосленим није расположив.

"Разврставање предузећа према класама на основу пословних прихода показује да 90% предузећа остварује приходе мање од четири милиона КМ на годишњем нивоу, 5,5% предузећа остварује приходе од четири до 20 милиона КМ, а само 1,3% предузећа има приходе 20 и више милиона КМ. За 2,8% активних предузећа податак о приходу није расположив", стоји у подацима.

Истиче се да је највећи број предузетника, њих 70,6 одсто, распоређен у пет подручја дјелатности.

"То су трговина на велико и мало, поправак моторних возила и мотоцикала са 24,4 одсто, дјелатности пружања смјештаја те припрема и услуживања хране, хотелијерство и угоститељство 15,9 одсто, прерађивачка индустрија са 11,9 одсто, остале услужне дјелатности са 10 одсто и пољопривреда, шумарство и риболов са 8,5 одсто", наводи се у подацима Агенције за статистику БиХ.

Синиша Пепић, економски аналитичар, рекао је да су два основна разлога за ове податке, а то су веома мали број инвестиција у велике производне компаније и неуређеност тржишта рада.

"На примјер, компаније које ангажују већи број људи, попут компанија у ИТ сектору, ангажују људе по уговору о дјелу, односно уговору о ауторском дјелу, гдје раде на конкретним рјешењима. Имамо мали број великих предузећа, те је сасвим логично да мањи проценат људи ради у тим предузећима. Кад се погледа структура компанија по дјелатности, видимо да су то углавном дјелатности које запошљавају мањи број људи", казао је Пепић.

Према његовим ријечима, БиХ недостаје инвестиција у сегменту производних дјелатности које запошљавају већи број људи.

"Инвестиције у протеклом периоду су углавном у услужне дјелатности и у електроенергетски сектор. Када погледамо савремена енергетска постројења, са њима руководи веома мали број људи, док се за одржавање приватних енергетских система ангажују екстерне компаније које су специјализоване за то, тако да је ангажман радне снаге у енергетском систему врло, врло мали. Оно што треба да развијамо у будућем периоду јесте у сегменту информационих технологија, да се стимулише већи број запошљавања у овом сектору", нагласио је Пепић.

(Независне) Фото: Илустрација/ Схуттерстоцк