Парастос српској дјеци убијеној у усташком логору

Комеморацију организују Српско народно вијеће и Вијеће српске националне мањине града Сиска како би се одала пошта страдалој српској дјеци.

Парастос ће почети у 12.00 часова.

Из Српског народног вијећа града Сиска раније је речено Срни да је кроз логор у Сиску прошло више од 6.000 дјеце, доби од два мјесеца до 12 година.

У спасавању дјеце учествовала је Диана Будисављевић, због чега је Градско вијеће Сиска одлучило да се простор код Дјечијег гробља обиљежи таблом која носи име познате хуманитарке.

Усташко-њемачки логор у Сиску основан је 3. августа 1942. године по завршеним операцијама на Козари и Шамарици. У свом саставу је имао и посебан логор који се службено називао "Прихватилиште за дјецу избјеглица".

Дјечији логор у Сиску, највећи те врсте у Независној Држави Хрватској /НДХ/ налазио се под покровитељством "Женске лозе усташког покрета" и "Усташке надзорне службе".

Непосредно управљање "дјечијим прихватилиштем" било је у рукама усташе Антуна Најжера, љекара по струци.

Логор је био лоциран у неколико објеката у граду: згради бившег Југословенског сокола, такозваној Соколани, дворани женског Самостана Светог Винка, магацину солане Рајс, згради Гучи, основној школи у Новом Сиску и такозваној Карантени, односно једној од шест барака сабирног логора.

Дјеца су, па и она најмања од свега неколико мјесеци, морала лежати на поду, тек са танким слојем сламе, без одјеће и покривача.

Први транспорт у Сисак стигао је 3. августа 1942. године са укупно 906 дјеце. Дан послије стигло је још 650 малишана, а у трећој групи, која је у Сисак допремљена 6. августа, налазило се 1.272 дјеце.

У Теслићевој стаклари и у новоподигнутим баракама, тзв. Карантени, налазио се општи сабирни логор за мушкарце, жене и дјецу. Овдје је током августа и септембра 1942. године од родитеља који су бирани за присилни рад у Њамачкој одузето 3.971 дијете.

Тако је од 3. августа 1942. године до 8. јануара 1943. године у Сиску било заточено 6.693 српских дјечака и дјевојчица са Козаре, Баније, Кордуна и из Славоније.

(Срна) Фото: Никола Цутук/ПИXСЕЛЛ