Трифуновић: СНСД је довео БиХ пред врата НАТО-а

Предсједавајући Делегације Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине у Парламентарној скупштини НАТО-а Кемал Адемовић (НиП) и његови замјеници Марина Пендеш (ХДЗ БиХ) и Обрен Петровић (СНСД) протеклог викенда учествовали су на дводневној сједници Политичког комитета ПС-а НАТО-а, која је, у оквиру 69. годишњег засједања ПС-а НАТО-а, одржана у Копенхагену.

Чланови Политичког комитета ПС-а НАТО-а расправљали су о теми "Будућност НАТО-ове политике отворених врата", а извјестилац ПС-а НАТО-а о овој теми Аудрониус Азубалис у уводном излагању нагласио је да би чланство у НАТО-у садашњих кандидата додатно проширило подручје демократије и стабилности у Европи.

Како је казао, НАТО-политика отворених врата представља флексибилан политички инструмент у оквиру којег НАТО-савезници треба да покажу одлучност и донесу одлуке о чланству Босне и Херцеговине, Молдавије, Грузије и Украјине када се испуне потребни услови и када се земље кандидати одлуче за такве одлуке.

Кад је о Босни и Херцеговини ријеч, парламентарци из држава чланица НАТО-а позвали су на наставак додатне прилагођене подршке, али и нагласили да је на бх. политичарима да ојачају унутрашњу кохезију земље и унаприједе реформе уколико желе да чланство у Европској унији и НАТО-у постане стварност.

С тим у вези, речено је да се очекује напредак у функционисању институција БиХ, унапређење реформи у секторима одбране, привреде, владавине права и борбе против корупције.

Такође је поздрављена одлука са Мадридског самита НАТО-а, на којем је одлучено да се ојача прилагођена политичка и практична подршка БиХ кроз договорени пакет за изградњу одбрамбених капацитета.

Професор међународних односа на универзитету у Бостону и бивши амбасадор Црне Горе при НАТО-у Веско Гарчевић истиче да је ситуација у Украјини, односно рат који је почео 2014, а ескалирао прошле године, дефинитивно промијенила начин размишљања у односу на проширење које је, према његовим ријечима, било негдје потпуно заустављено, "да будемо искрени, како ЕУ, тако и НАТО-а".

"Рат у Грузији 2008. је заправо након тога зауставио проширење НАТО-а - овдје не рачунам улазак Сјеверне Македоније у чланство зато што је то било још из 2008. обећано Сјеверној Македонији, те Црну Гору која је као једина мала држава ушла. Дефинитивно да је ово један сигнал за земље из региона. Дефинитивно, ако је искрено опредјељење за чланство, ово је моменат који треба искористити.

Чини ми се да је чланство у НАТО-у и даље ближе него чланство у ЕУ, иако се и ту агенда, односно приступ мијења. То је порука и за БиХ. Међутим, свака земља треба да пронађе рјешење за своје унутрашње изазове, јер као што знате, нико не жели да увезе нестабилност.

Може да гарантује стабилност, али не жели да увезе нестабилност. Мислим да БиХ треба озбиљно то да схвати како би осујетила сваку врсту сумње у њену спремност да буде чланица и да спремна сачека тај моменат у блиској будућности", каже Гарчевић.

Професор Гарчевић подсјећа и на то да је ранији став политичког руководства у бх. ентитету Република Српска био да се не противе чланству у НАТО-у.

"Да ли је то било искрено, то је сад друга ствар. Али, то је био један став који је дуго времена био промовисан. Мислим да то питање треба да буде дио ширег рјешења за БиХ, гдје ће се, уколико дође до пријема, то питање рјешавати у склопу са разним другим везаним за унутрашње прилике у БиХ. Оно што овдје вјероватно треба урадити како би се повећала подршка међу грађанима је озбиљна кампања и та кампања треба да траје непрекидно.

Мислим да ово питање није чврсто закуцано, бар га ја тако видим, и да се ту може радити - али треба доста, доста упорности и рада на терену, не само на високом политичком нивоу", наглашава Гарчевић.

Директор београдског Института за међународну и националну сигурност проф. др Дарко Трифуновић истиче да Босна и Херцеговина, прије свега, има врло специфичан и статус, али и положај.

"Јер, иако је у Партнерству за мир, БиХ је направила корак изнад тог партнерства у односу на све друге. Сећате се да су тај корак изнад управо направили људи који су блиски СНСД-у. БиХ је буквално на вратима НАТО-а, али је интересантна та позиција о којој причам - да је НАТО у БиХ. Тако да нема ту неких осцилација, да ли ће Босна бити у НАТО-у или је НАТО у Босни. Оно што је чињеница - НАТО је у Босни и Херцеговини", каже Трифуновић.

Додаје како је очигледно да политичари једно причају, а друго раде.

"Док су јавно причали о томе да никад неће потписати ово или оно, кад су најављивали сто пута референдуме за независну Републику Српску, то су заправо биле само пароле усмерене ка унутрашњој политичкој сцени, усмерене као једна врста хипнозе за локалне гласаче, али је реалност потпуно другачија када се погледа папирологија, када се погледају позитивни процеси и све остало.

Другим речима, политичари не умеју да одговоре на просто питање како живети боље и онда, наравно, долазимо до ових ситуација које понекад можемо назвати и апсурдним, јер оно што јавно причају, потпуно одудара од онога кад седну за зелени сто или кад седну са дипломатама, посебно страним, очи у очи. Тада реалност изгледа потпуно другачија", наглашава Трифуновић.

(Независне) Фото:БН