БиХ без позивнице из Брисела у децембру?

Каже ово за “Глас Српске” члан Заједничке комисије за европске интеграције Парламента БиХ Сњежана Новаковић Бурсаћ коментаришући тренутно расположење унутар Европске уније када је у питању ново проширење, са 27 на 35 чланица, али и поруке које су се могле чути са Самита Берлинског процеса одржаног у Тирани.

Наводи и да, што се тиче БиХ, неопходне реформе треба да буду урађене, али не зато што то неко тражи, већ ради бољег живота грађана.

Европска комисија требало би да до 8. новембра представи процјену свих потенцијалних кандидата са западног Балкана, међу којима је и БиХ, за пријем у Европску унију, а шефови држава и влада земаља чланица ове заједнице требало би да коначну одлуку донесу у децембру.

Саопштено је ово током 10. Самита Берлинског процеса одржаног у понедјељак у Тирани, а судећи према изјавама њемачког канцелара Олафа Шолца и предсједнице Европске комисије Урсуле фон дер Лајен, БиХ највјероватније не може очекивати позитивне вијести.

И једно и друго су овом приликом исказали опрезност у погледу захтјева да БиХ у децембру добије зелено свјетло за почетак приступних преговора јер, како су истакли, нема напретка у реформама.

Иако неке незваничне информације ипак говоре да би БиХ и Албанија, ма како парадоксално звучало, могле у децембру добити позивницу Брисела, стручњак за међународне односе Лучиано Калужа сматра да, када би којим случајем БиХ и испунила “сутра” све услове које се пред њу поставили из Брисела, она ипак не би била примљена у ову заједницу, прије свега, због великих проблема и несугласица које владају унутар ове уније.

Како каже, велико је питање да ли ће и када најављене реформе, о којима говоре европски званичници, бити и спроведене унутар ове заједнице због све већих неслагања, али и чињенице да би у случају пријема нових чланица то “старосједиоце” могло коштати невјероватних 256 милијарди евра.

Слично мишљење дијели и политички аналитичар Зоран Миливојевић наводећи како је главни циљ овог самита - још једно показивање да ови простори “припадају” Западу, као и да на Балкану не могу постојати процеси мимо Брисела и Запада у цјелини.

Берлински процес успостављен је 2014. године као платформа за све државе западног Балкана за убрзање приближавања ЕУ и јачање регионалне интеграције.

И током овог самита одржаног у Тирани, од стране челника ЕУ и Њемачке поручено је да будућност западног Балкана лежи у Унији, те да стога Европска комисија ставља шест милијарди евра на располагање балканским земљама како би подстакла реформске процесе и убрзала приступање овој заједници, али тек након спровођења реформи неопходних за приступање овој заједници.

Најављен је и “План за раст западног Балкана”, који ће бити представљен почетком идућег месеца, а који, између осталог, подразумијева додатну финансијску помоћ од 30 милијарди евра.

(Глас Српске)