Додик се поново окреће и приближава ЕУ због новца

Све је извјесније да се Европа уопште није шалила када је кренула са тихим санкцијама према Милораду Додику. Тога је очигледно свјесан и сам Додик, па је одлучио да се врати на претходну путању, путању Запада.

Након састанка са Драганом Човићем и представницима Тројке, пристао је на два нова Закона која се тичу Суда БиХ и прања новца. Очигледно да је Додика савладао и страх од Извјештаја Европске комисије о напретку БиХ, који би требало да буде објављен до краја мјесеца.

Јер од онога што ту буде написано, зависи да ли ће Република Српска, у оквиру БиХ, остати или не под финансијском блокадом Европске уније.

„Самим тим очекује се признавање извршених реформи и Извјештај Европске комисије који ће бити позитиван, а након тога се може приступити преговорима и средствима из европских фондова који стоје на располагању за земље Западног Балкана“, објашњава Тања Топић, политички аналитичар.

Све је почело у јуну ове године. Од укупно 528 милиона евра бесповратних средстава колико је Европска унија додијелила регији, за Босну и Херцеговину је било намијењено 303 милиона за четири значајна пројекта. Републике Српске у додјели новца није било на европској финансијској мапи.

Одмах сљедећи мјесец, финансијски блок је ударила и Њемачка, која је зауставила четири пројекта у Републици Српској од чак 105 милиона евра, због, како су навели, сецесионистичке политике Милорада Додика.

„То је позната политика СНСД – а. Када СНСД жели заједно са својим лидером и вођом режима у РС, да направи корист за себе или своју партију, он и они не гледају какву ће штету направити Републици Српској“, каже Вукота Говедарица, шеф Клуба посланика СДС-а у НСРС.

„Стално грађани РС и БиХ испаштају због злоупотреба политичара на власти. Ми смо у Херцеговини изгубили неколико пројеката у области енергетике, јер се Њемачка повукла због сукоба са властима у РС. Нажалост, и то је показатељ да су грађани њихови таоци“, поручује Небојша Вукановић, шеф Клуба посланика Листе за правду и ред у НСРС.

А ускоро би финансијама Српске могли да дођу главе и званичници који су на америчкој црној листи и под санкцијама. То најбоље показује посљедњи примјер кредита од 75 милиона евра од Европске инвестиционе банке, од кога је требало да се гради Медицински комплекс у Бањалуци.

Хитна сједница Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ је управо због овог уговора обустављена, јер је носилац пројекта Министарство здравља Републике Српске на чијем је челу Ален Шеранић који је на америчкој црној листи. А међународни кредитори не желе да имају посла с особама које су под санкцијама.

"Невјероватно је да власт у Сарајеву коју чине СНСД, ХДЗ и Тројка, зауставља уговор којима средства, 75 милиона евра, иду ка Републици Српској. Значи да то није само ствар њиховог договора, односно недоговора, него сада постоје неке клаузуле које говоре о санкцијама високим функционерима Републике Српске, а то говори да ће Република Српска имати све више проблема када се буде задуживала.

И сада се окрећу неким новим финансијерима, а знамо да то значи и неке нове уговоре који вјероватно неће бити повољни за Републику Српску", каже Мира Пекић, посланик ПДП-а у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ. 

Европска унија није формално увела санкције Милораду Додику или Републици Српској, иако су постојали позиви функционера појединих земаља чланица и посланика у Европском парламенту.

Ипак, Додик и још неколико званичника Републике Српске зарадили су црну листу Сједињених америчких држава. Посљедице ће, сматрају упућени у актуелна политичка дешавања, тек бити видљиве.

(БН)