ИРБ напунио туђе бисаге - не занимају их милионски дугови

– Окружни суд у Бањалуци изрећи ће у петак пресуду бившем предсједнику Владе Републике Српске Александру Џомбићу, оптуженом за злоупотребу положаја и овлашћења приликом одобравања кредита зворничкој „Енерголинији“.

Џомбић је паралелно уз функцију премијера био и предсједник великог кредитног одбора Инвестиционо – развојне банке (ИРБ) Републике Српске у вријеме када је ово предузеће добило 19,4 милиона марака вриједан кредит за инвестицију у котловницу и замјену енергента.

Међутим, кредит није враћен, а дио средстава је утрошен ненамјенски па је Републичко јавно тужилаштво означило Џомбића као главног кривца.

Суђење је почело у марту прошле године, а данашњим извођењем завршних ријечи одбране и тужилаштва, оно је окончано.

Тужилац Раденко Јанковић је мишљења да је доказао да је Џомбић извршио кривично дјело које му се ставља на терет и тражио од суда осуђујућу пресуду.

Рекао је да је овај поступак превазилази значај обичног предмета јер се у њему поставља питање односа према јавним средствима, а што је једно од најзначајнијих питања данашњице.

Према његовим ријечима „Енерголинија“ је била средство за извлачење новца од стране држављана Литваније те да су за то постојали наговјештаји, али да је ипак по убрзаној процедури ово предузеће од ИРБ-а добило кредит и то значајно већи него што су и сами тражили.

„Предузеће је и прије добијања кредита пословало изван закона када је превара и осмишљена, а вриједност радова била вишеструко увећана. „Енерголинија“ је била презадужена и било је јасно да није могла враћати кредит“, казао је Јанковић.

Додао је да је много ствари откривено контролом, односно посјетом представника ИРБ-а фабрици у Зворнику, али да то у коначној одлици о одобрењу кредита није узето у обзир.

„Погони нису били у функцији а радника није било. Формално је било запослено 80 људи. Зар то није било довољно да се упали аларм?“, упитао се тужилац.

Подсјетио је да је првобитни захтјев „Енерголиније“ одбијен, након чега је Влада, опет на челу са Џомбићем усвојила закључак да се њихов захтјев поново обради.

То је по оцјени Јанковића био знак да се кредитни захтјев мора усвојити без обзира што не испуњава услове, а због чега је тадашњи директор ИРБ-а Миленко Павловић поднио оставку јер је био става да се не треба ићи у тај процес.

„О томе како ће се враћати кредит није се размишљало. Није било озбиљне процјене која није смјела изостати. Џомбић је предложио да се захтјев усвоји мимо малог кредитног одбора, што је јединствен случај, а што су потврдили и свједоци“, закључује Јанковић.

Рекао је да се испоставило да „Алумина“ као јемац није толико добра као што се то покушава представити јер је ово предузеће покренуло судски спор само како не би вратило своју преузету обавезу.

ИРБ незаинтересована

Тужилац Јанковић био је разочаран начином на који је Инвестиционо – развојна банка Републике Српске приступила цијелом процесу. Иако је у овом случају оштећена, она по оцјени Јанковића није показала било какву заинтересованост. Тако је навео да га нико из банке током овог суђења није позвао за било какву информацију, као ни да понуди било какву помоћ. Поједина свједочења, попут оног Сњежане Вујнић, бивше директорице ИРБ-а је оцијенио мучним.

„Она се једва сјећала да је била директор банке, односно није жељела да се мијеша у свој посао. Јасно је зашто се ИРБ овако понаша, јер су и они имали бројне пропусте“, казао је Јанковић.

Џомбићев адвокат Зоран Бубић подсјетио је Јанковића да је његовог клијента оптужио за вршење притиска на управу банке како би „Енерголинија“ добила кредит, али да су они у својим свједочењима то негирали.

Тако је, на примјер, директор ИРБ-а Миленко Павловић признао да се састао са Џомбићем, али исто тако и потврдио да Џомбић на њега није вршио никакав притисак, као што се то наводи у оптужници.

Он је остао при ставу да је кредит био добро обезбијеђен те да се може одмах вратити, као и да на томе треба да инсистира ИРБ.

Наиме, Врховни суд Републике Српске је поништио одлуку којом је „Алумина“ ослобођена обавезе враћања кредита.

„Цјелокупан кредит је наплатив од „Алумине“ као јемца, која може да врати и шест пута веће кредите. Нема никаквих сметњи за то. Оптужени не може бити одговоран за кредит који ИРБ не жели да наплати. Чињеница је да имамо задужење које може бити наплаћено, односно штете у овом случају по банку нема“, казао је Бубић.

Навео је да су органи ИРБ-а поступали по свим правилима и процедирама, а да Џомбић као оптужени и као предсједник великог кредитног одбора није вршио никакве послове ван своје надлежности.

„Да је циљ био да се кредит не врати, не би се тражиле додатне гаранције, што се у овом случају десило“, казао је Бубић.

Оцијенио је да је тужилац био приморан да подигне оптужницу, како би колико толико одржао у животу поступак који се води против држављана Литваније, гдје истрага траје још од 2015. године.

„Тужилац је по сваку цијену желио да одржи поступак у животу па му се журило да да било кога оптужи, а као жртву је одабрао Александра Џомбића. Предлажем да се оптужени ослободи јер није доказано кривично дјело“, закључио је Бубић.

(Цапитал) Фото: Цапитал