Власт нема праксу да упозна грађане како троше новац

Истражили смо због чега нису закони исти за све и зашто на посљедњој сједници Парламента Српске није било извјештаја о раду Фонда солидарности за обнову Републике Српске и Компензационог фонда Републике Српске.

Иако је Главна служба за ревизију јавног сектора Републике Српске утврдила озбиљне неправилности у раду Фонда солидарности за обнову Републике Српске и Компензационог фонда Републике Српске, Влада није Народној скупштини поднијела годишње извјештаје о њиховом раду. Умјесто тога, по хитном поступку усвојен је Закон о Фонду солидарности Републике Српске, чијим формирањем претходна два практично престају да постоје.

Није све тако црно, увјерава министарка финансија Зора Видовић. Она каже да ће будући Фонд солидарности, који ће преузети права и обавезе претходна два, бити пуњен из буџета Републике Српске, као и задужењима код међународних кредитора, донацијама из иностранства.

Поставља се питање зашто онда нема извјештаја одакле долази новац из иностранства, кад је у питању влада, а што се с друге стране изричито тражи од невладиног сектора?

Осим закона о Фонду солидарности, на који је главна примједба нетранспарентност у трошењу новца, хитно је усвојен и Нацрт закона о посебном регистру и јавности рада непрофитних организација. Они које власт у Републици Српској етикетира страним плаћеницима, подсјећају да се и сама Влада великим дијелом финансијски ослања на иностранство. 

„Покушава се у ствари том стратегијом држите лопова да у том невладином сектору сједе неки лопови а ми смо ето поштени и бринемо о јавном новцу а кад је ријеч о Фонду солидарности кад поставите питање како випаре трошите не добије се одговор“, сматра  Александар Трифуновић, главни и одговорни уредник портала Бука.

Из невладиног сектора  поручују да се и фондови за помоћ грађанима повремено финансирају новцем из иностранства чиме се и они могу сумњичити за незаконите радње и нетранспарентно трошење новца. Међутим, извјештаја о донацијама нема, док се с друге стране од цивилног сектора траже детаљи.

Због свега тога, а према индексу перцепције корупције, Босна и Херцеговина биљежи негативне трендове 10 година у континуитету.

„Док  с једне стране имамо потпуну нетранспарентност у раду државних органа с друге стране намјера владе и Министарства правде је да ограничи рад свих оних које они не финансирају него се финанисрају из иностраства. Јасно је да је ту ријеч о несразмјеру контроле средстава јер фондације и сада подносе извјештаје што и чине“, каже  Дамјан Ожеговић, ТИ БиХ.

Иако је и делегација ЕУ али и бројне међународне организације упозоравале да се не усвајају закони који ограничавају грађанске слободе, то власт није спријечило да уведе ригорозне мјере. У случају невладиног сектора, њихови финансијски извјештаји прво иду на провјеру у министарство правде, што раније није био случај.

Транспарентност Владе и њених инситуција је на ниском нивоу јер очигледно сматрају да не треба да објасне грађанима гдје и зашто троше њихова средства. 

„Власт инсистира да удружења грађана која се финансирају из иностранства дају на увид прецизне податке, а ја сам увјерен да је финансирање тих удружења и невладиних организација на много вишем нивоу транспарентности у односу на Владине инстистуције јер све невладине организације подносе рачуне финансијерима и та средства су много транспарентнија у односу на она средства које троши Влада“, каже Велизар Антић, политички аналитичар.

Законодавни напори у Републици Српској којима се подрива грађански простор дубоко су забрињавајући и показују да надлежни праве корак уназад на путу ка ЕУ.С друге стране, о свом раду и новцу који долази кроз многе пројекте, надлежни неће да причају због чега многи стручњаци упозоравају на могућност злоупотреба токова новца у Српској. 

(БН) Фото: Илустрација