Колико вриједе санкционисане фирме у власништву Игора и Горице

Тако је Игор Додик, син Милорада Додика, 2008. године добио кредит у вриједности од три милиона марака (око 1,5 милиона евра) за предузеће "Фруит Ецо".

Кредит је добио од Инвестиционо-развојне банке (ИРБ) Републике Српске, показује база података о пласираним кредитима ове институције.

Ради се о банци у коју је депонован новац добијен од продаје некадашњих државних предузећа.

Поред тога, Игор Додик и његова сестра Горица су власници још двије компаније које се баве узгојем воћа и једног ресторана. Укупно, ове фирме су вриједне око 7,5 милиона евра.

Додикова дјеца и њихове фирме су од прије пар дана на "црној листи" Сједињених Америчких Држава.

У образложењу је наведено да њихове фирме добијају "јавну помоћ кроз преференцијални третман, као резултат тога што су у власништву Додикове породице".

Наведено је и да су од 2021. Игор и Горица много више умијешани у политичке и пословне активности у РС, што је, како наводе из Министарства трезора САД, "проузроковало забринутост да РС све више личи на породични бизнис Додикових него на политички ентитет у склопу Босне и Херцеговине".

Саопштено је и да су многи страни инвеститори опрезни код улагања у Републику Српску, јер "вјерују да ће било каква финансијска помоћ вјероватно ићи Додику и његовој породици умјесто институцијама РС".

Ове санкције значе да је њихова имовина која се налази у САД (уколико је имају) блокирана, те су америчким држављанима забрањене све трансакције које укључују имовину санкционисаних особа, осим ако ОФАЦ није издао дозволу или изузеће.

Како је Додиков син добио кредит?

Фирма чији су сувласници Игор Додик и Мирко Добрић, "Фруит Ецо", бави се воћарством, а од 20. октобра је под санкцијама САД.

Она је дијелом формирана новцем од приватизације у Републици Српској, кроз кредит Инвестиционо-развојне банке (ИРБ) док је његов отац Милорад Додик био премијер.

Он је додјелу новца кроз кредит вриједан 1,5 милиона евра правдао ријечима "боље да мој син нешто ради него да се дрогира''.

Вриједност фирме се процјењује на око 5,26 милиона евра, а оснивачки капитал је износио око три милиона евра. Фирма се кредитно задужила 2008. године за 1,53 милиона евра на 15 година уз грејс период од пет година код ИРБ РС.

Ниједна од четири санкционисане фирме, према регистру јавних набавки у Босни и Херцеговини, није пословала са државним, ентитетским или локалним институцијама.

Подаци о томе са киме ове фирме послују нису јавно доступни.

Игор Додик је власник фирме “Леомаx Интернатионал” у Бањалуци чија је основна дјелатност трговина и вриједна је око 55.000 евра.

Горица Додик, Милорадова кћи, власница је фирме "Агро Воће" из Лакташа која се бави узгојем воћа, а вриједна је 1,25 милиона евра.

Била је сувласница апотеке "Греен Лине" с Нином Шкрбић, кћерком бившег министра здравља РС Ранка Шкрбића. Та фирма је ликвидирана.

Игор и Горица Додик сувласници су и фирме "Глобал Либертy" чија је основна дјелатност, такође, воћарство, и вриједна је око 60.000 евра.

Горица Додик је с Игоровом супругом Иваном Додик сувласница ресторана "Агапе" у робној кући "Боска" у Бањалуци.

Горицин супруг Павле Ћоровић власник је фирме "Агро Дестил" вриједне око 1,13 милиона евра с основном дјелатношћу дестилирања алкохола. Ћоровић је у мају 2023. регистровао и фирму "Монте Блоцк" чија је основна дјелатност изградња зграда.

Спасоја Зељковић, супруг Додикове сестре Богдане, власник је фирме "Интерконт-Комерц" вриједне око 1,5 милиона евра.

Политика раније више утицала на рад ИРБ-а

Срђан Траљић из Транспаренцy Интернатионала БиХ каже за РСЕ како је у вријеме кад је ИРБ РС дала кредит Игору Додику, те када је његов отац био премијер Српске, политика имала много више утицаја на њен рад.

ИРБ РС није класична банка која подлијеже контроли ентитетске Агенције за банкарство, већ је ријеч о фонду у који се слијевао новац од приватизације.

"Министри у Влади РС сједили су у Кредитном одбору. Један од захтјева Међународног монетарног фонда (ИМФ) и Свјетске банке (WБ) био је да се макне тај политички утицај и да се министри искључе", подсјетио је Траљић за РСЕ.

Траљић је казао како данас пласман иде преко комерцијалних банака, те да је, према извјештајима банке, "много боља" наплата, него у том периоду кад се због слабе наплате створио минус, јер су се тад "кредити дијелили по политичкој линији фирмама које нису имале покриће".

"Бившем премијеру РС Александру Џомбићу суди се због кредита за Енерголинију која је била кћерка фирма Фабрике глинице Бирач. ИРБ РС данас продаје та ненаплатива потраживања", додао је Траљић.

Санкције против Додика

Милорад Додик је још од 2017. на америчким листама санкција.

Тада је санкционисан зато што "активно опструише" или "представља значајан ризик за активну опструкцију" Дејтонског мировног споразума.

Тадашња америчка амбасадорка у БиХ, Морин Кормак (Мауреен Цормацк) је навела да су му санкције уведене због непоштивања одлуке Уставног суда Босне и Херцеговине о забрани организовања референдума о Дану РС.

У јануару 2022. је објављена проширена листа санкција за корупцију, којом је обухваћен и Додик.

Из ОФАЦ-а је тада наведено да његове "дестабилизирајуће корупцијске активности" угрожавају стабилност Босне и Херцеговине и цијелог региона.

На америчкој листи санкција се сем Додика налази више бх. званичника из оба ентитета, између осталог Жељка Цвијановић, чланица Предсједништва БиХ, Никола Шпирић, један од замјеника предсједавајућег Дома народа БиХ, као и Фадил Новалић, бивши премијер Федерације БиХ.

Додик је у априлу 2022. заједно са Жељком Цвијановић стављен на листу санкција Велике Британије због, како је наведено, покушаја да наруше легитимитет и функционалност државе БиХ.

Европски парламент је раније позивао Европску унију (ЕУ) да санкционише Додика, али то није могуће због противљења Мађарске. Да би ЕУ некога санкционисала, потребна је сагласност свих 27 чланица.

(РСЕ) Фото: Друштвене мреже