Прије 54 године Бањалуку погодио разорни земљотрес

27. октобра 1969. године Бањалуку је погодио разорни земљотрес. Прва подрхтавања тла десила су се дан прије 26. октобра, због чега грађани нису спавали у својим кућама. То је смањило број жртава.

„Било је забрањено да се улази у зграде, то је велика срећа, јер какава су оштећења сутра била говори да би посљедице биле пуно веће. Тешка су била оштећена, бројеви који говоре о објектима су троцифрени. Овај земљотрес је промијенио ток града“ каже Весна Шипка, Одсјек за послове цивилне заштите.

Бањалучани су тада почели дијелити вријеме на прије и послије земљотреса. Ова трагедија је, како то иначе бива, ујединила људе. Они који се сјећају кажу да је то било вријеме солидарности.

„Највише се сјећам оних лијепих момената. Тада смо помагали једни другима, подржавали смо се међусобно, испрачали дјецу на Јадран и друга мјеста да наставе школовање. Ја сам ту годину изгубио, али сам је добио у неком људском смислу. Ту смо имали шатор циркуса Адрија, сваку вече је била игранка, долазили су музичари да нам свирају и пјевају“ сјећа се Бањалучанин Небојша Куштриновић.

На подручјима гдје су се десили велики земљотреси постоји шанса да се подрхтавање тла понови. Земљотреси су непредвидиви, али постоје неке ствари на које човјек ипак може утицати.

„У смислу грађења објеката који су отпорни на сеизмичке силе. На тај начин се осигурава простор за рад и живот. Јако је битно да знамо у каквим објектима живимо. Односно, да ли су они сигурни у случају великог земљотреса“ наглашава Снежана Цвијић Амулић, начелник одјељења за опсерваторску сеизмологију у РХМЗ РС.

У знак сјећања на трагедију, на Тргу Крајине у Бањалуци стоји Криви сат. Престао је радити 27. октобра 1969. године. Код старијих Бањалучана овај сат и данас буди немир.

(БН)  Фото:БН