Да ли Европска унија ускоро отвара преговоре са БиХ?

Ставови о европском путу БиХ у оквиру саме уније су подијељени. Сигурно је да БиХ није испунила оно што је од ње очекивано. Помака има, сматрају аналитичари, али је питање да ли је то довољно за почетак преговора.

“У неким земљама чланицама ЕУ и парламенти треба да гласају и дају подшку отварању преговора. У Бриселу постоји размишљање о томе да ли, поред одлуке о Украјини и Молдавији за коју се очекује да буде позитивна, ЕУ треба оптеретити БиХ која има доста негативан имиџ у ЕУ, и међу парламентарцима и у јавности. Размишљање да ли треба политички промишљати да се питање БиХ остави за касније”, каже Аднан Ћеримагић, аналитичар Европске иницијативе за стабилност.

БиХ већ деценијама сама себе кочи јер то одговара политичким елитама, ствар је политичких аналитичара.

“Међутим, ЕУ нам на неки начин нам гледа кроз прсте и шаље неке охрабрујуће сигнале у овом региону, прије свега због геополитичке игре односно рата у Украјини. Дакле, они награђују ове људе који су на власти. ЕУ има свој интерес јер жели да овај простор више и ближе веже за себе и тиме пошаље поруку пре свега Русији и Кини да је ово њихова интересна сфера”, објашњава политички аналитичар Велизар Антић.

Комуниколог Младен Бубоњић истиче да одлука о почињању преговора може бити политички исфорсирана, као и потврда о статусу кандидата из претходне године.

“БиХ ни политички ни право ни по било којим другим основама није заслужила да отпочне те преговоре зато што исувише опструкција, конкретно из Републике Српске. То би била медвеђа услуга БиХ јер би у таквој ситуацији нерјешених односа свих врста, дошло до даље опструкције и одуговлачења”, јасан је Бубоњић.

Одлука о почетку преговора неће толико зависити од власти у БиХ колико од договора између чланица Европске уније, истичу аналитичари.

Прва опција је, каже Ћеримагић, оно што желе поједини политичари у БиХ и оне земље које је подржавају, а то је безусловно отварање преговора.

"Друга опција је да сама Европска комисија постави листу услова, да постоји спремност за отварање преговора али да је потребно испунити одређене ствари које до сада нису испуњене. У том смислу тада де фацто неће бити отварања преговора о чланству”, наводи Ћеримагић.

Додаје да је трећа опција то да Европска комисија отварање преговора препоручи безусловно али да земље чланице поставе своје додатне услове. То, према његовим ријечима, исто тако значи да од отварања преговора у овом тренутку неће бити.

Шта би отпочињање преговора за чланство БиХ у ЕУ значило за политичаре, а шта за грађане?

“Грађани ће имати користи од приближавања ЕУ прије свега јер ће се најмоћније тржиште отворити, биће много више простора за наше привреднике и грађане. Један од највећих бенефита је што ћемо живјети у друштву у којем ће се спроводити владавина права, правосуђе ће бити независно, грађани ће имати много више слободе”, наглашава Антић.

С дуге стране, додаје Бубоњић, уколико би дошло до реформи и уколико би се читав систем прилагодио ЕУ нормама, то би за политичаре значило губитак привилегија.

“То би за њих значило губитак свега оног што имају захваљујући паразитирању на оваквом систему у БиХ.”

Шта ће се десити и да ли ће политичке елите у БиХ, под штитом борбе између истока и запада, поново бити награђене биће познато у новембру. Оно што је већ сада јасно је да ће кратких рукава поново остати грађани јер и у случају позитивног одговора, истиче Антић, они користи од Европске уније неће осјетити у наредних пет или шест година.

(БН) ФОТО: ИЛУСТРАЦИЈА/ДНЕВНИ.БА