Истраживали смо: Ево ко највише, а ко најмање зарађује

Радом до бољег живота – односно радом до преживљавања, када је ријеч о Босни и Херцеговини. Ако узмемо у обзир да је синдикална потрошачка корпа изашла на 3.322 КМ поставља се питање ко је може приуштити?

Доносимо листу највише и најмање плаћених послова у држави.

Највећу плату од 4.244 КМ примају менаџери, слиједе ИТ архитекте с платом од 3.559 КМ, те ИТ директори с платом од 3.549 КМ, генерални директори су плаћени 3.447 марака.

С друге стране, најмање зарађују кројачи, чија плата у просјеку износи 700 КМ, слиједе чистачи с просјечном мјесечном зарадом од 709 КМ и портири са платом од 724 КМ.

Просјечна мјесечна исплаћена нето плата у Босни и Херцеговини у првом полугодишту 2023. године износила је 1.244 КМ. Већина бх. радника незадовољна је својом платом, а трећина сматра да би раст од 11 до 20 посто био задовољавајући.

На тржишту рада, кажу економисти, долази до нове ситуације да при тражењу посла радници све више постављају своје услове, па послодавци морају реаговати у складу са тржиним притисцима.

“Предвиђања су да ће у скоријој будућности, мјесецима па чак годинама све више долазити до тржишних притисака на начин да ће послодавци имати неколико алтернатива или значајно унаприједити раднички стандард или кренути ка капиталним интензивним улагањима, дакле машине, роботи итд. или у коначници увозити радну снагу из неких других земаља, прије свега истока.”, рекао је у изјави за БН економиста Адмир Чавалић.

Анализе су показале да је флексибилно радно вријеме нешто што највише мучи раднике у БиХ.

“Ми имамо доста држава које већ размишљају и о слободном четвртку, а ми се још нисмо прилагодили да имамо слободне викенде, а шта би требало бити под број један да сви радници имају слободан викенд.”, изјавио је за БН Доминик Рашкај, портпарол портала за запошљавање.

Послодоваци у БиХ морају схватити да унапређење радничких права, услова и стандарда нужно води и бољој продуктивности рада, сматра струка и додаје да не треба занемарити ни висок ниво сиве економије у држави гдје радник није одговоран што ради на црно, јер је принуђен бирати између „имати или немати  хљеба“, али наши саговорници истичу да би се овим питањем требала позабавити инспекција.

(БН)