Најновије
23:03 Тежак пораз Црвене звезде у гостима против Реала 22:48 Амерички званичник подржао студенте и најавио сарадњу 21:55 Зеница: Због насиља над пацијентом пет особа ухапшено 21:52 Тендер МУП РС за радаре додијељен коме је и намијењен 21:39 Однос Београда и Бањалуке мора бити институционалан, а не да зависи од појединаца 21:19 Митрополит Иринеј се налази у тешком здравственом стању 20:24 Породично имање под хипотеком за туђи кредит од 800.000 КМ 20:00 Студентска листа тражи истрагу због лажног документа 19:57 Отегли се радови на мосту на путу Бијељина - Брчко, возачи огорчени 19:51 НИС тражи коришћење сирове нафте из државних резерви

Мљекари саопштили: Немамо користи од скупљег млијека

Представници Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде разговарали су са представницима произвођача млијека, откупљивачима и прерађивачима. 

Република Српска
Мљекари саопштили: Немамо користи од скупљег млијека

Саша Лалић, помоћник министра за пољопривреду, прехрамбену индустрију и рурални развој каже да Влада годинама суфинансира развој сектора мљекарске индустрије. 

„Ми у овој години имамо негдје око 3,3 милиона литара млијека у првих 6 мјесеци ове године више у откупу и премији у односу на исти период прошле године. У току јула и августа имали смо благи пад. Ове године смо додатно издвојили 10 милиона, које ћемо исплатити по грлу. У овој години мљекарски сектор је од Министарства повукао око 62 милиона марака“, наводи Лалић. 

Душко Цвјетиновић, представник „Мљекаре Дуле“ објашњава разлоге због којих је у другој половини године дошло до пада производње. 

„Тренутна ситуација на терену није тако добра, али није толико ни лоша. Благи пад производње млијека се десио у овој години, не због смањења грла, већ због пада квалитете сточне хране. Имали смо лоше сијено, касније и пшеницу, кукуруз је исто слабије родио. Број грла није опао и надамо се да ћемо сљедеће године доћи на своје“, каже Цвјетиновић. 

Произвођачи млијека сматрају да се мјере помоћи произвођачима морају приближити Србији и Федерацији БиХ, из разлога што су услови привређивања слични и ради се о истом тржишту.

„Чекам постицаје ко озебло сунце да намирим текуће обавезе због којих сам у минусу. Ко није инвестирао, не нада се ничему и у будућности ће имати велике проблеме. Дошло је до великог раста улазних трошкова код произвођача, али и прерађивача.

Са наше стране производња је поскупила од 80 до 100 процената у односу на прије двије или три године. Жао ми је, али крајњи потрошач то мора платити. Ми немамо користи од поскупљења“, каже Милорад Арсенић, предсједник Удружења мљекара Републике Српске.

(БН)

Коментари (7)

Реалиста

Имају нешто мању премију али зато имају подстицај по грлу, по хектару, мљекаре им плаћају скупље по литри, имају регресирани дизел, још имају поврат за капиталне инвестиције за набавку нове опреме и механизације, а то све набројано Србија нема, а федерација има само у мањем обиму. Већина великих произвођача млијека има нове тракторе, аута, посао је тежак, (некад сам и ја радио тај посао) али лијепо живе. Не знам што се стално жале, највише они траже док рецимо провртлари и воћари ћуте а далеко мање имају подстицаја.

Сваста

62 милиона марака се даје годисње мљекарима,а они кукају како једва презивљавају.Истовремено домаце млеко исто ил скупље него из увоза.Треба укинути било каква давања мљекарима,и нпр.за 5 година направити хидроелектрану.Исто и за друге подстицаје,обицни људи никакве користи немају од тога.

ШАМАЦ

Само треба прерађивачи и откупљивачи млијека да се нађу са министром и договоре проценат и онда ће све моћи. Тако је радио и док је начелник општине био па је довео општину на просјачки штап. Кућу у Шамцу му други саградили јер су морали дати проценат тадашњем начелнику а садашњем министру. Олош се мора што прије отјерати. Само нас његова смјена може спасити. Иначе сви ће мо на просјачки штап.

Лале П.

Кад ће ова лопурда исплатити ову премију по музном грлу.Најгори смо у региону.

Име

Свака част за коментар. Баш олош.

Херцеговац

Изгледа да само грађани имају корист од поскупљења!

Ре

А квалитет млијека и млијечних производа. Ни к од квалитета.

Величина текста