Све што се у свијету кажњава, код нас се награђује

Португалски премијер Антонио Коста, прије неколико дана, подио је оставку након што је против њега покренута истрага због сумње на корупцију у вези са концесијама за истраживање литијума и пројекта фабрике водоника.

Аустријски канцелар Себастијан Курц поднио је оставку због истраге о проневјери, примање и давања мита.

Оваквих примјера могло би се набрајати у недоглед, међутим у БиХ оставка постоји само у теорији.

Злоупотреба положаја, сумња на утицај на изборни резултат, криминалне и коруптивне радње, сумња на намијештање милионских тендера, те бројне друге афере, све ово иде уз политичаре са БиХ сцене.

И поред тога, они и даље настављају да уживају на својим позицијама, без и најмање помисли да би било морално да поднесу оставку. БХ политичари нису се угледали на бројне колеге из свијета, које су избог много блажих прекршаја подносили оставке.  

„Португал мало дуже од Босне и Херцеговине и Републике Српске уопште, баштини ту демократску традицију.

Наравно да није ни он на почетку имао ту демократску традицију, али ето од 70-их година свргавање диктатуре имају. Бар толико дуже од Босне и Херцеговине баштине, ако ништа друго, принцип одговорности, политичке одговорности, што код нас није присутно. Дакле, као што је професор Живановић једном давно рекао, ми смо друштво са неограниченом неодговорношћу. Политичари готово свакодневно то показују“, каже комуниколог Младен Бубоњић.

Једна шведска министарка поднијела је оставку након што је установљено да не плаћа ТВ претплату, друга је је напустила политичку функцију након што је утврђено да је службеном картицом случајно платила пелене, цигарете и чоколаду. А гдје смо ми.

„Политичари, јавне личности, које подносе оставке из моралних разлога, када се против њих воде неки поступци, на неки начин васпитавају заједницу или чувају њен принцип у којем се обесхрабрује безакоње, негативне појаве итд, а не злоупотребљавају функције зарад одбране личне слободе“, истиче професор на Факултету политичких наука Ђорђе Вуковић.

БиХ заузима високо треће мјесто по индексу перцепције корупције у Европи. Али то домаће политичаре не брине много. Међутим, рачуни за политичку одговорност се полажу на изборима, јасан је професор Вуковић.

Потребно је разликовати политичку, кривичну и моралну одговорност, које свакако изостају, не само у данашњици, већ уопште у традицији нашег друштва у којем не постоје развијена политичка култура и политичка свијест. Отуда и велико неповјерење грађана у функционере јер најчешће поступци који се против њих воде, а резултати свједоче или доводе у сумњу цијеле друштвене процесе“, каже Вуковић.

Разлог због којег у БиХ цвјета криминал, а политичари се праве луди, јесте наш менталитет и незаинтересованост народне масе, сматрају социолози. Све што се у свијету кажњава, код нас се награђује.

„Политичари, што праве веће скандале, што праве веће проблеме држави Босни и Херцеговини, ентитетима, обичном човјеку, да су они популарнији међу грађанима. То је један обични парадокс, из простог разлога што ми имамо то неко интересовање за инаћење. Волимо људе који се инате међународној заједници, које се инате свијету, који се инате на крају крајева обичном човјеку. На крају волимо, што је заиста апсурдно, волимо бахатост код политичара и волимо те некако скандал мајсторе. Не волимо људе који су практични, који су тихи, а на дјелима су јаки“, сматра социолог Владимир Васић.

И када дочекамо покретање судског поступка против неког политичара, такви процеси трају годинама, а како то обично бива, на крају буду ослобођени оптужнице, иако су оптуживани за озбиљне проневјере, као што је то у случају бившег премијера Александра Џомбића.

(БН) Фото: НСРС