Гаси се живот у Сребреници, нема пекаре ни банке

Мехмед Ахметовић пун оптимизма вратио се у родну груду - Сребреницу. Живио је и радио у Словенији до 2008. године. Сјећа се како је некада ово мјесто врвило од људи и дешавања.

Памти и да је Сребреница била једна од најразвијенијих општина. Данас су слике празних улица и сребренички села одраз свакодневице и небриге власти.

Нема пекаре, месаре, аутомеханичара. Али што је најважније за развој дјелатности нема људи. Љети и некако, наиђу људи који раде у дијаспори, а по зими овдје смо угрожени.  

- Сребреници недостаје много ствари, од гвожђаре, књижаре, доброг ресторана да човјек може некада сјести и нешто појести и попити. Нема пекаре, сластичарне, имамо једну продавницу и у њој што добијемо добијемо, прича Мехмед.  

Ко може одлази, а они што остају оптерећени бројним проблемина настоје да опстану у овом мјесту.  А да су ријетки они који покрећу бизнис у Сребреници свједоче и подаци  Одјељења за привреду и развој општине Сребреница.

У цијелој општини тренутно послује око 90 привредних субјеката. И тај број се врти већ годинама јер док једни покрену посао други су принуђени да ставе кључ у браву.

Општина Сребреница углавном пружа подстицаје јер је наш циљ да има што више активних радњи. Или самостално или у сарадњи са заводом за запошљавање РС или неким другим институцијама да неки дио олакшица дамо ми или нека друга институција.

Али из године у годину у Сребреници је све мање становника због чега мали бизниси тешко опстају. Поновни покушај отварања пекаре у овом мјесту завршио се са кључем у брави јер ни подстицаји не могу да побољшају стање у мјесту које нема људи.

Отуђена од народа власт не види кажу Сребреничани овај проблем. Не виде ни да млади одлазе, а они малобројни који остају у Српској живе без основних ствари. 

(БН) Фото:БН