Антибиотике без рецепта узима чак трећина људи у БиХ

Развој и ширење супербактерија убрзава се злоупотребом антимикробних лијекова, што отежава учинковито лијечење инфекција, упозоравају из Свјетске здравствене организације.

Претјерано узимање антибиотика опасно поткопава њихову учинковитост и повећава отпорност која би могла бити одговорна за 10 милиона смрти годишње у свијету до 2050., упозорио је у европски огранак Свјетске здравствене организације (WХО).

"Развој и ширење супербактерија убрзава се злоупотребом антимикробних лијекова, што отежава учинковито лијечење инфекција", наводи се у саопштењу СЗО Европе, која обухвата 53 земље, све до централне Азије.

"Све земље у нашој регији имају прописе који штите од злоупотребе антибиотика ... Проведба тих прописа ријешила би већину проблема злоупотребе антибиотика", истиче Роб Батлер, шеф Одјељења за заразне болести.

УН-ова организација процјењује да би, без хитне интервенције, антибиотска резистенција могла узроковати до 10 милиона смрти годишње до 2050. године. Истраживање проведено у 14 земаља источне Европе и средње Азије показује да су разлози који се наводе као оправдање за узимање антибиотика у 24 посто случајева прехлада праћена симптомима грипе (16 посто), болови у грлу (21 посто) и кашаљ (18 посто).

"Та је ситуација забрињавајућа јер су ти симптоми често узроковани вирусима против којих антибиотици не дјелују", наводи се у саопштењу.

Главни извор забринутости здравствених власти су љекарски рецепти. Према извјештају, трећина особа у БиХ, Црној Гори, Сјеверној Македонији, Албанији, Турској, Јерменији, Азербајџану, Бјелорусији, Грузији, Казахстану, Киргистану, Молдавији, Таџикистану и Узбекистану узима антибиотике без рецепта.

У неким земљама, више од 40 посто антибиотика добивено је без љекарског мишљења, што је пет пута више од просјека у ЕУ из студије проведене 2022. године.

Свјетска здравствена организација сматра да је погоршање економске неједнакости још једна опасност јер су најмање образовани људи и људи с најнижим приходима они који имају најгоре праксе.

"Ово посљедње јасно показује потребу за образовањем и подизањем свијести", поручио је Батлер.

Додаје да је један од проблема и незавршавање терапије антибиотицима како би се сачували за други пут или дијељење тих лијекова с болесним рођацима или комшијама.

(Бука) Фото: БН