Бијељински бал - Дучићеви и Магини сати

„Тебе тражим дан кад мине

И спусти се вео ноћи,

Кад звјездано небо сине,

И по тихој, по самоћи,

Мјесец блиједи кад заплови

По пучини неба плава

Тебе тражим слатко лане

И пламене твоје очи

И све дане просниване,"

Овако је писао  велики српски пјесник Јован Дучић својој великој љубави Магдалени Живановић.

Ови стихови, чини се, оживјели су у свечаној чаролији првог бијељинског бала посвећеног управо овој великој љубави. На тренутак као да је вријеме стало и као да су сви обучени у свечане тоалете и одијела, вратили се уназад кроз вријеме те били на некадашњој светосавској академији из 1894. године, на истом оном мјесту као некада на којем су се, претпроставља се, Дучић и Магда и упознали.

Вања Кртолина и Ненад Благојевић, глумци Градског позоришта “Семберија”, били су у улози Дучића И Магде кроз читање њихове некадашње преписке.  

Вања Кртолина је изјавила да је бал припреман релативно кратко јер су сви једва чекали да се оваква свечаност догоди у Бијељини и да њој није било тешко ући у улогу Магдалене о којој је она већ одавно научила доста кроз учење о историји Бијељине.

Ненад Благојевић, који је читао стихове и преписку Јована Дучића на балу, каже да је улога Јована Дучића у Бијељини помјерила границу љубавних пјесама.

Осим чланова Градског позоришта „Семберија“, да би се дочарала времена Дучића И Магдалене, у програму су учествовали и Хор „Србадија“, виолинисткиња Ања Новаковић у пратњи пијанисткиње Тијане Драгојловић и квартет „Увертира“ из Лознице. И многобројни градјани Бијељине и јавне личности су дошли да уживају у балу и сами се присјете времена која су дио наше културе и историје.

Није било лако направити реплику 19. вијека, оживјети дух једног прошлог времена И преточити кроз стихове некадашњу преписку двије значајне личности 19. вијека за наше поднебље у чему је главни организатор био град Бијељина. Прво је урађена анализа времена у којем се тада живјело и стварало, како би се могли припремти костими и игре које су се тада играле на баловима, поручила је Бранка Савичић, директор СКУД-а “Семберија” из Бијељине.

Љубиша Петровић, градоначелник Бијељине, истакао је да, иако је Дучић као битна личност из културе српскога народа морао да напусти Бијељину, нашли су се они који су сачували битне податке о његовом животу, који И данас свједоче о његовим постигнућима.

Бал је хуманитарног карактера, а приход од продатих улазница и добровољних прилога биће усмјерен Удружењу „Бијељинска дјеца сунцокрети“.

Грђанима Бијељине остаје да уплове у магију приче о бијељинском Ромеу и Јулији која ће, чини се, трајати вјечно, јер велике љубави су изгледа бесконачно велике, уписане у звјездану прашину умјетничких душа које можда нису биле довољно схваћене  у своје вријеме. Међутим, о њима се прича дуго, дуго кроз наредне нараштаје који долазе, а који, очигледно је, остају нијеми пред чаробним причама о овим прошлим временима.

(БН) Фото: БН