Влада Српске планира да се задужи милијарду марака

Према тој одлуци, план је да се у 2024. години Република Српска на домаћем тржишту дугорочно задужи 141,7 милиона, а на међународном тржишту 810 милиона КМ.

“Усвојени буџет већи је за 212 милиона или за четири одсто у односу на недавно усвојени ребаланс буџета за 2023. годину“, рекао је премијер Радован Вишковић послије сједнице Владе.

У складу са законом о задуживању, дугу и гаранцијама, прецизирао је предсједник Владе, краткорочни дуг не може бити виши од осам одсто редовних прихода остварених у претходној фискалној години, па према приходима из ребаланса буџета за ову годину, максималан износ краткорочног дуга у 2024. години не може бити виши од 337,85 милиона КМ.

Српска ће гарантовати за 500 милиона КМ кредита

„Влада је утврдила и износ гаранција које може издати РС у 2024. години. Овом одлуком одобрава се издавање гаранција Републике Српске за задужења у 2024. години до износа од 500 милиона КМ, с тим да укупна изложеност РС по издатим гаранцијама не може бити виша од ограничења дефинисаног законом које износи 15 одсто БДП-а у тој години“, рекао је премијер.

Министарка финансија Зора Видовић прецизирала је да су у буџету за наредну годину планирани приходи по основу пореза и доприноса већи за десет одсто.

На питање са коликом минималном платом за наредну годину су баратали у Влади када су пројектовали приходе од пореза веће за десет одсто, премијер Српске одбио је да одговори.

„Нећемо вам то открити. Ми имамо своју аналитику и пројекције пореских прихода по том основу, али нисмо рачунали са оним што очекујете да вам кажем. Питање минималне плате је питање за представнике Савеза синдиката, Конфедерације синдиката и Уније удружења послодаваца РС који сједе у Економско-социјалном савјету РС и који за то примају мјесечну накнаду у висини најниже плате.

Кад су се задњи пут договорили? Ја очекујем да се они договоре. То је њихова законска обавеза, а они се крију иза Владе и премијера, јер је онда лакше тући по премијеру и Влади“, рекао је Вишковић.

Влада је данас усвојила и допуне Закона о порезу на доходак којима ће се се направити разлика између малог пољопривредника који има годишњи приход до 50.000 КМ и лица које обавља пољопривредну дјелатност у форми предузетника.

„Они који имају мање од 12.000 КМ годишње не би плаћали порез, они између 12.000 КМ и 25.000 КМ годишње плаћали би годишњи порез од 200 КМ, а они чији је приход од 25.000 КМ и 50.000 КМ плаћали би годишње 400 КМ. Они чак неће морати да воде пословне књиге, већ ће им се пореска обавеза утврђивати на основу њихове изјаве о приходима“, прецизирала је министарка финансија.

(Цапитал) Фото:БН