Признање: Када је тешко Србија је ту да помогне

Захвалност за ово иде на адресу лидера владајућег СНСД– а и његове сецесионистичке политике.

У буџету за 2023. годину Република Српска је планирала да се на домаћем и страном тржишту хартија од вриједности задужи за 1,1 милијарду марака. Задуживање буџета у овој години се требало извршити продајом 300 милиона марака хартија од вриједности на домаћем тржишту, и 780 милиона на страном финансијском тржишту.

Ипак, ребаланс буџета донио је промјене које обрћу бројеве. Од домаћих повјерилаца је планирана дупло већа позајмица, 610 милиона, или за 310 милиона више. Заузварт, смањено је задуживање на страном тржишту, и оно сада умјесто 780 милиона износи 469,5 милиона.

Буџет Републике Српске је дошао до горњег прага буџетског дефицита, с обзиром да је по свим економским правилима, максималан дефицит буџета 3 одсто, док је у Српској тај проценат 3,21.

"У овом тренутку, зашто је Република Српска одлучила да промијени правац задужења и преусмјери тај износ дуга на унутрашње задужење. Па можда баш зато што је дошла до горњег прага буџетског дефицита, који је сигнал, с обзиром на нашу популацију и БДП, тамо неким људима с новцем, који одмах другачије дефинишу правила и услове", објашњава економиста Ђорђе Лазић.

Јелена Тривић поручује да би Влада Републике Српске радо изашла на страно тржиште, али их берзе попут лондонске и бечке које су прије биле актуелне, сада неће, односно не желе да купују обвезнице Српске.

"Република Српска је два пута изашла на међународно тржиште. Очигледно да сада не постоје услови да се то уради поново", каже Тривићева.

Она објашњава да није проблем стање дуга које је тренутно око 44 одсто укупног БДП – а, већ ток дуга, што се односи на отплату, јер рате кредита које доспијевају у овој години и у наредном периоду раст, а ви немате ни раст БДП – а који прати раст прихода,

Да задужења ни на домаћем тржишту не иду по плану, показује посљедња продаја трезорских записа за скоро 40 милиона марака, иако је планирано 20 милиона.

А да у Влади не чекају ни минут када се треба задужити, показује већ заказано задужење путем обвезница од 30 милиона марака, по каматној стопи од чак 5,8 одсто.

Иако из Владе Српске крију информације о купцима, предсједник Републике Српске Милорад Додик је недавно потврдио оно о чему је БН телевизија већ писала, да када зафали новца, државне хартије од вриједности купује Србија.

„Захвални смо Србији и тачно је да је она у једном тренутку опште хајке на Републику Српску, преко неких финансијских институција откупила део еврообвезница које смо раније емитовали и тиме нам помогла“, признао је недавно Додик.

„Коначно је признато од стране кључних људи који воде Републику Српску и који задужују све нас на домаћем и иностраном тржишту, то је чињеница која је нама добро позната, да када је тешко Србија је увијек ту када владајући СНСД није у стању да на један ефикасан и рационалан начин управља финансијама РС“, поручује Бранислав Бореновић, предсједник ПДП-а.

Влада Републике Српске сличне планове о задужењу има и за наредну годину. Оптимистично, према одлуци о задужењима за 2024., план је да се на домаћем тржишту дугорочно задужи 141 милион марака, а на међународном тржишту 810 милиона марака, у сличном износу као и у овој години.

Намеће се логично питање, да ли премијер има превелика очекивања, с обзиром на то да је ова година показала да страни инвеститори сматрају Српску несигурним тлом за куповину државних обвезница.

(БН)