Чега се власт плаши: Закон о имунитету као "штит" од Шмита

„Према предложеном законском рјешењем, према којима се посебно чланови извршне власти стављају у позицију да имају неки општи имунитет, морамо нагласити да у таквим рјешењима не би смјело бити њиховог злооупотребљавања, а свако ко злоупотријеби требало би за то и да одговара“, каже Миле Дмичић, професор уставног права. 

„Европски парламентарци су са двоструким имунитетом заштићени. Опет, с друге стране, то може бити и предмет злоупотреба, као и питање надлежности, дефинисања употребе и злоупотребе јесте можда сада фундаментално питање. Али ће сада након овог Нацрта и јавне дебате бити много јасније. Не може бити имунитет од сваке одговорности“, поручује Ђорђе Вуковић, професор политичких наука.

Представници власти у Републици Српској, доношењем Закона о имунитету очигледно хоће да се заштите од непоштовања одлука високог представника који се у тексту Закона дефинише као "лице које није именовано за високог представника у складу са Анексом 10 Општег оквирног споразума за мир у Босни и Херцеговини".

И то у јеку судског процеса који се води против Милорада Додика у Суду БиХ.

"У првој верзији, која је уједно и главна, пише да ова лица имају имунитет од виског представника. Дакле овдје је признат високи представник Кристијан Шмит. Па су онда схватили шта су урадили па написали алтернативну верзију у коме пише да лица која не поштују одлуке лица које није именовано у складу са Анексом 10 Дејтонског споразума, имају имунитет. Па ако не признајемо Шмита, зашто овдје стоје двије верзије. А знате зашто алтернативна верзија није главна. Јер да они стварно не признају Шмита, они би знали и да он не може ништа да им учини да оду у затвор“, каже Милко Грмуша, потпредсједник ПДП - а и правник по струци.

Петар Кунић, доктор правних наука, поручује да чврсто стоји иза тврдње да високи представник не може да доноси законе, и да је главни циљ Нацрта Закона био да се избјегне одговорност за спровођење закључака Парламента Српске. Да ли је ово прави начин, Кунић није сигуран.

„То је један Закон који ствара додатну нервозу. Ранији Закон је задовољавао основне, опште оквире. Ширење на лица у извршној власти је проблем, прије свега, зато што се ради о земљи која је затрапана корупцијом. Поставља се питање за шта ће се све избјегавати одговорност у извршној власти када знамо да од туда потиче највећа неодговорност и криминалне ствари“, објашњава Петар Кунић.

Енигма коју се у Влади Српске очигледно предвидјели је питање надлежности овог Закона, али и дефиниција која би тачно објаснила ко је све њиме обухваћен.

 „Мислим да се не може протегнути на наше представнике у заједничким институцијама. Овим Законом они нису обухваћени, што је врло коректно, јер они нису одговорни ентитетскик, него државним институцијама“, каже Петар Кунић.

„То је сада упитно да ли су само министри или сви чланови Владе, заиста остаје под великим упитником, колоквијално речено, од министра до портира, ко је све укључен тим имунитетом“, поручује адвокат Александар Јокић.

Устав Републике Српске у члану 110. изричито брани повратно дејство закона. Међутим, у ставу 2 члана 110. се каже да закон може у појединим одредбама имати то дејство ако постоји општи интерес утврђен у поступку доношења.

Оно што је симптоматично, Закон о имунитету би ретроактивно требало да важи од 1. августа 2021. године, дан прије него што је функцију високог представника званично преузео Кристијан Шмит.

Намеће се само питање како ће се Милорад Додик понашати пред Судом БиХ, с обзиром да територијално овај Закон важи само у Републици Српској, а Законом о имунитету који постоји на БХ нивоу није предвиђен имунитет од кривичног гоњења.

(БН)