"Еко центар" добио новац да уклони дивљу депонију
Плутајући отпад - пластичне флаше, канте, бурад, дијелови аутомобила, бијеле технике па и дрвета од стране неодговорних грађана опет су ових дана, по ко зна који пут у скоро 30 година постојања акумулационог језера вишеградске хидроелектране стигле до преградне бране из осам градова Србије, четири Црне Горе, пет из Републике Српске и двије општине из Федерације БиХ.
Вишеграђани ни криви ни дужни испаштају због бјелосвјетског смећа а предузеће „ХЕ наДрини“ годишње за његово уклањање издвоје од 50.000 до 200.000 КМ.
Чишћење смећа изнад ланчанице на Дрини изгледа је пресипање из шупљег у празно јер, повећан водостај из слива Дрине, Таре и Лима, донесе ново и "опет Јово на ново".
Годинама се министарства екологије три државе баве овим проблемом али плутајући отпад не познаје обећања политичара и даље ријекама плови према Вишеграду.
У априлу 2019, године, након састанка представника министарстава просторног уређења и екологије у Вишеграду тадашњи министар Републике Српске Споменка Голић је рекла да ће за седам дана представници три државе обићи ријеку Тару одакле долази највише дрвених отпадака.

„Највеће количине плутајућег отпада су дрвни сортименти а други стручњаци ће бити ангажовани како би регистровали све дивље депоније у општинама и у Црној Гори и Србији како би обезбједили новац за њиховов уклањање“, појаснила је тада Голићева.
Тадашњи министар одрживог развоја Црне Горе Павле Радуловић је рекао да ће радна група министарства Црне Горе и БиХ процјенити дрвеће које у кањону Таре пријети да ће се наћи у води.
"Након тога дрвеће ће бити уклоњено и тиме сметња да доспије у ријеку", додао је Радуловић.
Од овог састанка и изјава и обећања министара протекло је скоро четири године и још више смећа водотоцима.
<имг срц="/стораге/имагес/2023/12/15/371723/еко-центар-добио-новац-да-уклони-дивљу-депонију-2.wебп" алт="" />
Изгледа да је на бар на дјелимичном рјешавању овог проблема отишло најдаље вишеградско еколошко Удружење „Еко центар“ које је успјело да добије пројекат вриједан 100.000 евра.
"Питам се који су реализовани закључци састанака министарстава три државе и шта је од тога урађено. Ми морамо да се похвалимо да је „Еко центар“ дио европског међународног пројекта, гдје је скоро уврштен и добићемо више од 100.000 евра.
Тај новац ће бити утрошен за уклањање дивљих депонија, испитивање квалитета воде ријека кроз које пролази смеће, затим за куповину ланчаница на Дрини. Проблем плутајућег отпада је ријешив али многи фактори треба да се укључе у акцију његовог рјешавања", истиче предсједник „Еко-центра“ Дејан Фуртула.
<имг срц="/стораге/имагес/2023/12/15/371724/еко-центар-добио-новац-да-уклони-дивљу-депонију-3.wебп" алт="" wидтх="1920" хеигхт="1080" />
Србија је постављањем ланчанице на Лиму , на пет километара од Прибоја , успјела да заустави надолазећи отпад из неких градова Црне Горе.
Тренутно се на ланчаници на Дрини код Вишеграда налази иоко 6.000 метара кубних плутајућег отпада.
<ифраме срц="//www.yоутубе.цом/ембед/64бЦЕзX3уД4" wидтх="560" хеигхт="314" аллоwфуллсцреен="аллоwфуллсцреен">ифраме>
(БН) Фото:БН
Повезане вијести
Коментари (7)
Професор Николиц
Деки легендо Висеграда, капа доле! Немају интерес свој у свему томе, зато и не предузимају ниста властодрсци!
горан
То смо ми, у свијету познати борци за оцување цовјекове природне околине, Ето хвала Богу и види нам се. Само на протесте против мрских странаца. У сто вецим скупинама да оставимо сто висе смеца за собом као и увијек.
Мира,
Која смо ми стока некултурна, значи свакегодине 1-2 стана се морају дати за чишћење ријеке. И онда кукњава, због чега се не помаже људима. Момак теби и твом удружењу свака част на упорности, и свему што си учинио за Дрину, ваљда ће то надаље неко знати цијенити, а ове што загађују дебело казнити.
+
Па то је страшно. Виде погани у модерном животу. Замислите бистру Дрину. Само некада лишће је могло прекрити. Ово је страшно.
СТАЉИН
Када знате из којих градова се истовара отпад У Језеро када дотјерају одузимај возила хапси СТОКУ у ЗАТВОР пар Година и дебела Новцана КАЗНА да буде зељан ХЉЕБА
Боки
Само градјанска свјест и љубав према води је рјешење овог еко проблема.
Оставите коментар
Коментари се објављују након одобрења модератора.