Најављен дуг од двије милијарде КМ - Вишковић се збунио

Влада Републике Српске је, на разне начине, оставила простор и могућност да се у наредној години задужи скоро двије милијарде марака. Та бројка се добије када се саберу сва дугорочна, краткорочна, али и задужења путем гаранција за кредите разним предузећима које Влада даје.

Ипак, власт у Српској упорно тврди да имамо један од најстабилњиих буџета, и што је још апсурдније, не пропуштају прилику да се похвале планираним задужењима, увјеравајући грађане да су они који Српској дају кредите по високим каматама, уствари, њени пријатељи.

Власт у Републици Српској више не може ни да сабере задужења планирана за 2024. годину. Иако је одлуке о овим плановима упутила у парламентарну процедуру кроз различита документа, када се све сабере, дође се до цифре од невјероватних скоро двије милијарде марака. Па да кренемо редом.

Дугорочна задужења од 810 милиона марака планирана су на страним финансијским тржиштима, а 141 милион на домаћем, што је у укупном износу 951,7 милиона марака за дугорочна задужења.

С обзиром на то да је ова година показала да страни инвеститори сматрају Српску несигурним тлом за куповину државних обвезница, поставља се логично питање – гдје се то Српска намјерава задужити?

 „Ми идемо на друга тржишта, вјероватно знате и која су. Немамо још тога ко ће нам обезбиједити та средства, имамо три понуде, па ћемо видјети која је најповољнија и то ће се врло брзо завршити“, рекла је Зора Видовић, министар финансија РС.

Министарка финансија још није сигурна да ли ће се Српска и под којим условима успјети задужити, али је поносно представила буџет и планирана задужења као један од највећих успјеха. С друге стране, премијер изгледа није сигуран да ли износ од 951 милион тек треба да постане дуг или да се враћа у наредној години.

„Ми треба да вратимо средстава око 951 милион, а да се задужимо око 720 милиона, не видим ја ту никакав проблем. То је мања ставка него што је била за 2023 годину“, збуњено је објаснио Радован Вишковић.

Поред наведеног дугорочног задужења, Влада Републике Српске намјерава и краткорочно да се задужује, иако у документу буџета за 2024. годину није навела за који тачно износ.

„951 милиона дугорочног дуга и свих осталих дугова који се односе на краткорочне обавезе, тј примитке, добијамо износ од милијарду и 75 милиона марака. Поред тога 951 милион је дугорочно задужење, а 952, 500 је наведено да ће се укупно задужити. Односно за свега пар милиона веће задужење него што је дугорочно, што је немогуће“, објашњава Вукота Говедарица, шеф Клуба посланика СДС - а у НСРС.

А да је немогуће, показује Одлука о краткорочном задужењу продајом трезорских записа према којој Република Српска не смије да премаши праг задужења од 8 одсто остварених прихода у претходној години, што значи да у 2024. може да се задужује краткорочно до 337 милиона. Историја је показала да у Влади Српске не пропуштају ниједну прилику за задужење, било оно краткорочно или дугорочно.

„Буџет је такав какав јесте. Оно што је значајно је да је према плану за 2024. годину, задужење мање за 200 милиона марака него што је то било у овој години. Влада је одлучила да искористи приходе од преко 400 милиона у овој години и на један начин уштеди дио и не усмјерава на потрошњу, па тако имамо мања задужења у наредној и то је добро“, поручује Срђан Тодоровић, шеф Клуба посланика Социјалистичке пратије у НСРС. 

 „То се правда оним да је све у домаћим оквирима и да не прелази 60 одсто бруто домаћег производа. А ево из овог Програма економских реформи се види да је стање јавног дуга 5 милијарди 298 милиона марака, а стање укупног дуга 6 милијарди 250 милиона. Али овдје се види да ће дуг да настави да расте у наредном периоду, до 2026. године“, каже Загорка Граховац, посланик Листе за правду и ред у НСРС.

Ко је помислио да је крај задужењима, преварио се. Поред дугорочних и краткорочних задужења, Влада Републике Српске се одлучила и на задужење према Свјетској банци од 38 милиона евра за здравствене установе. Али ту опет није крај.

Република Српска у 2024. години може да изда гаранције за задужења јавним предузећима до 500 милиона марака, односно пола милијарде. Када се све сабере, Влада Републике Српске је оставила слободан простор од скоро двије милијарде марака за задужења.

Иако није потврђено да ће их искористити, има ту могућност. А хоће ли бити заинтересованих и шта ће све бити залог, биће познато већ наредне године.

(БН) Фото:БН