Стевандић најлошије рјешење до сада у НСРС - Бензином гаси скупштинске варнице?!

Откако је 15. новембра прошле године изабран за предсједника републичког парламента, Стевандић се „прославио“ нултом толеранцијом за дискусије опозиционара, које често прекида у „пола ријечи“, затим већ легендарним свађама с посланицима листе „За правду и ред“ које је често, чак и без видљивог разлога, удаљавао са скупштинских засједања, а у свом кратком мандату на челу републичког парламента лидер Уједињене Српске показао је и да је спреман физички да се обрачунава с онима који му нису по вољи.

Без обзира да ли се ту радило о колегама из странака владајуће коалиције или посланицима опозиције.

Тако је, у јулу ове године, Стевандић имао „блиски сусрет“ с једним од својих потпредсједника у НСРС Петком Ранкићем, иначе кадром Социјалистичке партије, кога је, како је свједочио сам Ранкић, „изнабадао“ главом.

Да умије да “дође и у физички сукоб са посланицима, Стевандић је показао и прије неколико дана, када је, према тврдњама Небојше Вукановића и Ђорђа Вучинића, покушао да са њима оствари „ближи контакт“.

Дугогодишњи новинар Саша Бижић за Герилу каже да је током нешто више од три деценије постојања Народне скупштине Републике Српске било инцидентних ситуација, али оне су, према његовим ријечима, неријетко биле обојене хумором.

Међутим, за разлику од времена када су се на челу НСРС налазили Момчило Крајишник, Драган Калинић, Петар Ђокић, Душан Стојичић, Игор Радојичић или Недељко Чубриловић, сада је у парламенту Српске, како истиче, све мање повода за смијех.

“Сваки од шест претходних предсједника НСРС настојао је да у јавности остави утисак да је ‘строг, али праведан’, при чему су имали различите методе, па и трикове, у покушајима да стекну такву репутацију. Ипак, током мандата Ненада Стевандића видљив је раст тензија, чему свакако доприноси и чињеница да први човјек НСРС неријетко гаси скупштинске ватре – бензином.

У новијем периоду, очите илустрације таквог стила су неразјашњен Стевандићев обрачун са потпредсједником Скупштине Петком Ранкићем, као и наглашена ригидност према посланицима Листе за правду и ред, од Ђорђа Вучинића до Небојше Вукановића”, каже Бижић.

Додаје да је за оне који дуже прате политичку сцену Републике Српске то необичан феномен, јер се Стевандић, како наводи, међу колегама раније издвајао управо по „дебелим живцима“ и хладнокрвним реакцијама у оштрим полемикама, уз честу навику да на провокације узвраћа осмијехом.

“Али, то је изгледа прошлост, бар ако је судити по претјераној, често и неадекватној фокусираности на живописни реторички стил Небојше Вукановића и његових сарадника”, наводи Бижић.

Према његовом мишљењу, постоје бар три разлога за „кратак фитиљ“, као обиљежје актуелног понашања Ненада Стевандића у НСРС.

“Прије свега, однос његове странке, Уједињене Српске, са водећом партијом у владајућој коалицији, СНСД-ом, већ извјесно вријеме није идиличан. Однедавно, такав синдром се, изгледа, проширио и на релацију са влашћу у Србији, бар ако је судити по одсуству са постизборног славља у Београду, а познато је да су се скоро сви политичари из Српске, из оба блока, просто утркивали да покажу да су и они били какви-такви актери побједе опције Александра Вучића.

Али, Стевандић је, у свему томе, остао ‘испод радара’. Оба та захлађења са адресама које политички живот значе, када је ријеч о опстанку УС на површини, свако су врста пресије, а то ствара нервозу код свакога ко није од пластике, укључујући и искусне политичаре”, каже Бижић.

<имг срц="/стораге/имагес/2023/12/27/372335/стевандиц-најлосије-рјесење-до-сада-у-нсрс-бензином-гаси-скупстинске-варнице-2.wебп" алт="" wидтх="1000" хеигхт="562" />

Други разлог он проналази у подсјећању на неријетке примједбе Милорада Додика упућене Недељку Чубриловићу током скупштинских засједања на којима су била предвиђена обраћања актуелног предсједника Републике Српске, а ранијег српског члана Предсједништва БиХ.

“Пошто је Додик у више наврата замјерио Чубриловићу, са његовог становишта, превише толерантан однос према опозиционим критичарима, није искључено да Стевандић то има у виду, те да настоји, како не би иритирао Додика, да буде друга крајност у односу на Чубриловића. При томе, ни лидер ДЕМОС-а није био никаква ‘мајка Тереза’ спрам опозиције у НСРС, али је напросто имао флегматичну појаву, па се због тога могао стећи погрешан утисак да није био довољно ревностан као шеф НСРС од којег се очекује да очува доминацију парламентарне већине не само у броју посланика, већ и у децибелима буке”, тврди Бижић.

Коначно, као трећи разлог, он наводи могућност да Стевандић, као предсједник НСРС, жели да примијени врсту наступа за коју процјењује да се, у случају других особа, показала политички веома профитабилном.

“У Републици Српској такву врсту ‘узора’, наравно, може да представља првенствено Додик, али постоје персоне у чијим иступима таква ‘оштрина’, ма колико се публици допадала или не, дјелује аутентично, као и оне друге, код којих такав гард ипак бива исфорсиран и натегнут.

Као ‘подгрупа’ у овој причи о ‘узорима’, може се означити читав спектар посланика СНС-а у Србији, који су бескрупулозношћу помјерили све до сада виђене границе у српској политици с обе стране Дрине, али они сигурно нису допринијели резултатима сопствене политичке структуре, чији домети имају искључиво лидерске конотације, какве год оне да су”, истиче Бижић.

Реакција Вукановићевог клуба на сукобе са Стевандићем, односно најаве да ће покренути иницијативу за његову смјену, према његовим ријечима, сасвим је узалудна.

“Не само због тога што су опозиционари, по дефиницији, у мањини у НСРС. Јер, не треба заборавити да је прва особа која би била кандидат да га наслиједи, све и када би, неким чудом, остао без функције, у ствари – Ања Љубојевић. Значи, у хипотетичкој ситуацији у којој би актуелна потпредсједница заузела положај досадашњег предсједника, усљед биолошких специфичности, промијенила би се само врста грубости, али не и сам третман Листе за правду и ред, па и читаве опозиције.

Уопште није искључено да би, након одређеног периода са Љубојевићевом, све завршило парадоксалним ‘помирењем’ два политичара, односно Вукановићевом поруком: ‘Стевандићу, врати се, све ти је опроштено’”, закључује Бижић.

Политички аналитичар Тања Топић оцјењује да се у поређењу са својим претходницима на мјесту предсједника републичког парламента Ненад Стевандић дефинитивно показао као најнеквалитетније рјешење, без обзира на бројне мане које су имали и неки ранији челници домаћег парламента.

“Мислим да Стевандић представља само производ стварања једне атмосфере која је пуна бахатог, примитивног понашања политичара који се налазе на власти. Видјели смо и у реакцијама на посљедњи инцидент са посланицима Листе За правду и ред да се врло вјешто замјењују тезе, па се онда оправдава и насилничко понашање и говор мржње пун увреда, језик који није примјерен ни улици, а камоли скупштинској говорници”, каже Топићева за Герилу.

Кад имате стварање такве атмосфере у друштву да се примитивно понашање поздравља и аплаудира онима који вријеђају и користе говор мржње, онда је то, закључује она, страшан пораз друштва.

“Ако ћемо то поредити чак и са оним периодом након завршетка рата, то вријеме не представља чак ни приближну слику овој коју данас гледамо. То је управо производ неодговорности у сваком смислу – неодговорности за изговорену ријеч, неодговорности у моралном, казненом, правном смислу. На крају, ни грађани годинама нису санкционисали такве политичаре”, истиче Топићева за наш портал.

(ГЕРИЛА инфо)