ИТ компанијама 397 милиона КМ за четири мјесеца

Неколико приватних ИТ компанија у Српској, захваљујући привилегованом статусу и блиским везама са најужим круговима у власти, за кратко вријеме успјеле да инкасирају стотине милиона марака за софтверска рјешења. 

У тексту који је портал ЦАПИТАЛ објавио 27. априла 2023. године под називом: Које су ИТ компаније у РС узеле највише тендера и зарадиле стотине милиона објавили смо колико су за само четири мјесеца зарадиле најјаче ИТ компаније.

БАЊАЛУКА – За непуна четири мјесеца 2023. године неколико софтверских компанија из Српске зарадило је милионске износе на јавним набавкама, а највећи дио колача опет је допао “Проинтеру” који је инкасирао преко четири милиона марака.

Ова компанија, чије се власништво повезује са Игором Додиком, сином Милорада Додика и која добија највећи дио јавних уговора у институцијама и јавним предузећима, у протеклих годину дана је на јавним позивима добила уговоре у укупној вриједности од преко 28 милиона марака, од чега 4.198.697 КМ само од јануара до данас, показује сумирани извјештај портала јавних набавки.

Исти извјештај показује да је “Проинтер” до сада зарадио чак 196.637.773 КМ на јавним позивима.
За три најјача 397 милиона КМ

Иза њих је “Ланацо” у власништву Небојше Нинића, који је од почетка ове године на јавним позивима зарадио милион марака мање, односно 3.193.030 КМ, док је уназад годину дана побиједио на тендерима и добио уговоре у вриједности од 17.612.244 КМ.

“Ланацо”, који на јавним позивима учествује далеко дуже од “Проинтера” и “Сириуса”, до сада је добио укупно 1.443 јавна уговора, те за све послове инкасирао 181.667.255 КМ.

Према подацима овог сајта, за четири мјесеца ове године, седмоцифрени износ зарадила је и компанија “Сириус 2010” из Бањалуке и то 1.677.783 КМ. Власништво ове компаније, као и оно у “Проинтеру”, опет доводи у везу са породицом Додик.

“Сириус 2010” оснивач је и “Зекстре” Бањалука, једног од два највећа акционара “Боске”, чију су приватизацију 2008. године потписали тадашњи предсједник Владе Републике Српске Милорад Додик и власници компанија “Зекстра” и “Делта” из Београда, Драган Ђурић и Мирослав Мишковић.

Ова софтверска компанија је за годину дана добила послове у вриједности од 3.151.082 КМ, а укупно до сада зарадили су 19.486.188 КМ.

Три најчешћа побједника на јавним позивима за софтверске послове до сада су зарадили вртоглавих 397 милиона марака.

За разлику од њих, компанија ММСЦОДЕ, чији је један од оснивача Славко Бојић, од почетка године зарадила је само 300 марака, а у протеклих годину дана добила је посла од 207.900 КМ. За укупно 10 уговора колико је на јавним позивима побиједила, до сада је зарадила 11,5 милиона марака.

Компанија “Дwелт” у власништву Стефана Крнете, зета бившег министра здравља Ранка Шкрбића, након што је за само неколико година зарадила 24,5 милиона КМ од послова са јавним институцијама и предузећима, од почетка године није освојила ниједан посао. Уназад годину дана, ова компанија добила је 560.000 КМ вриједних уговора.

Ни “Планет софт” власништву Ведрана Јарића од почетка године није добила ниједан јавни посао, али је за годину дана инкасирао 1.378.000 КМ вриједних уговора са јавним предузећима и институцијама. Ова компанија је укупно на јавним тендерима зарадила 17 милиона марака за 40 уговорених послова.
Софтвер је ново злато корупције

Економски аналитичар Игор Гавран каже за портал ЦАПИТАЛ да резултати јавних позива јасно указују да постоји фаворизовање појединих компанија и да су неке зарадиле огроман новац на пословима са јавним предузећима и институцијама.

Оно што нама недостаје, каже Гавран, јесу праве информације о томе колике су реалне цијене тих софтвера, да ли је јефтиније и паметније да се, умјесто домаћих рјешења, плаћају скупе лиценце страним компанијама и бројна друга неријешена питања.

“Невјероватно је да су цијене страница на интернету или неких апликација данас скупље него што су биле раније, када би са растом понуде требало да опада цијена производа. Такође, непознавање материје и цијена софтвера погодно је тло за прецјењивање послова. То се дешава код нас, али на овакве појаве нису имуни ни у окружењу. Видјели смо недавно да је израду странице за борбу против корупције у Хрватској радила компанија која је под истрагом због корупције“, каже Гавран.

Додаје да би се у уговорима требало избјегавати везивање за један бренд или тип софтвера да би се олакшало другим понуђачима да конкуришу са различитим рјешењима.

„Када на јавом позиву побиједи нека компанија, она се често постави као незамјењива за одржавање направљеног софтвера, што елиминише друге фирме. Избор неког другог значио би да се све мора радити испочетка. Ово би се требало избјегавати да би се отвориле могућности другима“, каже Гавран.

(Цапитал) Фото: Илустрација/модерндата.цом