Колико грађана БиХ има кредит и колико дугују банкама?

То значи да у просјеку сви радници у БиХ, којих је према подацима Агенције за статистику БиХ, у септембру 2023. године било 850.523, има кредит.

У односу на 2022. годину, лани је смањен број кредитно задужених грађана, али је повећан укупан износ кредита.

„На крају 2022. године 895.465 грађана је имало кредите код банка у БиХ, а преостали износ тих кредита на крају децембра 2022. године је био 10,97 милијарди КМ“, рекли су за ЦАПИТАЛ у Централној банци БиХ.

Највећи дио кредита становништву на крају новембра 2023. године од укупних 11,77 милијарду КМ се односи на ненамјенске кредите који су износили 8,6 милијарди КМ или 73,1 одсто.

“Кредити за изградњу или куповину нових стамбених јединица који су износили 1,72 милијарде КМ или 14,7 одсто, те кредити за куповину постојећих и поправку постојећих стамбених јединица 969,5 милиона КМ или 8,2 одсто”, додали су у ЦБ БиХ.

На кредите по картичном пословању односи се 274,3 милиона КМ или 2,3 одсто укупних кредита, а преосталих 202,7 милиона КМ или 1,7 одсто се односи на кредите за предузетништво и за куповину аутомобила.

Декан Економског факултета у Источном Сарајеву Марко Ђого каже за ЦАПИТАЛ да ови подаци нису изненађење и да они указују да скоро сваки запослени има кредит, наводећи да је слична ситуација и у развијеним земљама.

„Ови подаци говоре да имамо јако мало богатих којима кредити нису потребни, односно да мали проценат радно способног становништва може да живи без кредита. Међутим, није то превише ни чудно јер и у развијеним земљама сваки радник отприлике има неки кредит“, истакао је Ђого.

Коментаришући чињеницу да доминирају ненамјенски кредити, Ђого каже да је то више одраз закона и праксе банака, него што заиста показује стварно стање.

„Банке су ублажиле услове и ви данас можете узети неколико ненамјенских кредита како бисте компензовали један стамбени. Разлика је у инструментима обезбјеђења. Ако узмете стамбени, услов је углавном хипотека, а ако узмете ненамјенски услов је полиса осигурања. Дакле, доминантно учешће ненамјенских кредита не значи да се људи задужују само да би краткорочно потрошили, већ је регулатива и банкарска пракса постављена тако да форсира узимање ненамјенских кредита“, појашњава Ђого.

(Цапитал) Фото:БН