Депонија код Вишеграда, смеће закрчило Дрину

„Нова година, нови проблеми или боље речено стари проблеми са новим смећем који нам плута“, рекао је Дејан Фуртула из еколошке групе Еко Центар Вишеград док је у среду ;посматрао како радници уклањају смеће из реке.

Смеће са неовлашћених депонија које се простиру на Западном Балкану током целе године носи река Дрина и њене притоке у Босни, Србији и Црној Гори према Вишеграду, и даље ка СавИ, Дунаву, пише АП.

Али током зиме и раног пролећа, водени токови у региону набујају и односе огромну количину смећа са десетина нелегалних депонија дуж њихових обала, све до плутајуће ограде реке коју је поставила хидроелектрана неколико километара узводно од своје бране код Вишеграда.

Као резултат тога, најмање два пута годишње и на неколико недеља ограда постаје спољна ивица плутајуће акумулације пластичних флаша, зарђалих буради, половних гума, кућних апарата, натопљеног дрвета, угинулих животиња и другог отпада што, пише АП, показује неуспех регионалних власти да усвоје и спроводе адекватне стандарде квалитета животне средине.

„Опет (од краја децембра) овде се нагомилало између пет и шест хиљада кубних метара мешаног отпада и радници хидроелектране га уклањају“, рекао је Фуртула. „Прошле године рашчишћавање је трајало 11 месеци, што значи да отпад долази током целе године“.

Река Дрина тече 346 километара од планина северозападне Црне Горе кроз Србију и Босну. Дрина и неке од њених притока познате су по својој смарагдној боји и пејзажима који одузимају дах, а део дуж границе између Босне и Србије посебно је популаран међу речним сплаварима, наводи АП.

Међутим, редовно поновно појављивање плутајућег отпада у близини Вишеграда чини оглашавање тог града као туристичке дестинације веома тешким послом.

„Језив призор који дочекује посетиоце Вишеграда на улазу у град је проблем који не можемо решити“, рекла је Оливера Тодоровић из Туристичке заједнице Вишеграда.

„Судећи по ономе што чујемо од туриста, тај ружан и понекад смрдљив локалитет дестимулише многе посетиоце да дођу у Вишеград“, додала је она.

Фуртула се слаже, али је тврдио да је проблем много дубљи.

Процењује се да се сваке године са деонице Дрине код Вишеграда уклони око 10.000 кубних метара отпада и одвезе на градску општинску депонију на спаљивање. Дим и процедне воде са те, „увек запаљене“ депоније представљају очигледну опасност по здравље, рекао је Фуртула.

Еко центар Вишеград ће у марту почети да узима узорке воде из Дрине и тестира их на загађиваче на више локација, укључујући и околину градске општинске депоније.

„Кроз ваздух, земљу и воду, сви отпуштени токсини (с депоније) се враћају у реку Дрину и очекујем да ће нивои њеног загађења бити заиста, заиста високи“, рекао је Фуртула.

Деценијама после разорних ратова 1990-их који су пратили распад Југославије, Балкан заостаје за остатком Европе и економски и у погледу заштите животне средине – констатује АП.

Поред загађења река, многе земље западног Балкана имају и друге проблеме са животном средином. Један од најхитнијих је изузетно висок ниво загађења ваздуха који утиче на велики број градова у региону.

Земље Западног Балкана су постигле мали напредак у изградњи ефикасних, еколошки прихватљивих система за одлагање смећа упркос томе што траже чланство у Европској унији и усвајају неке од закона и прописа 27-чланог блока, наводи америчћка агенција.

Еколошки проблем с којим се Вишеград суочава је „дугорочан и његово решавање неће бити ни лако, ни јефтино“, рекао је Тодоровић. „Али морамо радити на томе да то решимо“.

Фуртула се сложио да нема брзих и једноставних решења, али је рекао да се неке мере лако могу предузети да се проблем бар ублажи.

„Све општине узводно од Вишеграда треба да поставе баријере за смеће као што је ова овде и да оснују сопствене тимове за сакупљање отпада како би се убрзало уклањање смећа, учинило га ефикаснијим и спречило да смеће тоне на дно реке“, рекао је он за АП.

(Курир/Бета) ФОТО: АП АРМИН ДУРГУТ